Nastavnici su ČUDO!

Detalji sa tribine „Vertikale“, četvrte u projektu „OSTRVA“

„Vertikale“, četvrta tribina projekta „OSTRVA“, održana je kao deo Bitef Polifonije u UK „Parobrod“ u sredu 24. septembra. Kao i prethodne, i ovu tribinu je organizovala umetnička organizacija BAZAART, s namerom da ukaže na neophodnost povezivanja institucija, grupa i pojedinaca koji se bave dramskom pedagogijom po vremenskoj i po kauzalnoj vertikali.

Tribinu su vodile dramaturškinja Marina Milivojević Mađarev i Sunčica Milosavljević, rediteljka i programska direktorka BAZAARTA, a učesnici tribine, među kojima je neophodno izdvojiti članove Društva prijatelja dece opštine Novi Beograd i studente pedagogije Filozofskog fakulteta u Beogradu, razgovarali su sa gostima tribine Ivanom Ivićem, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, Zorom Bokšan, pozorišnom rediteljkom i dugogodišnjom dramskom pedagoškinjom u Dramskom studiju Doma pionira (današnji Dečji kulturni centar), Tatjanom Stojić, koordinatorkom programa u Fondaciji za otvoreno društvo Srbija, i umetnicom Sanjom Krsmanović-Tasić.

Profesor Ivan Ivić, koji se dvadesetak godina bavi projektom „Aktivno učenje” po kome su učenici na času u aktivnoj poziciji, uporedio je čas sa pozorišnom predstavom: „Pozorište nam je bilo uzor kad smo pripremali aktivan čas. Kao i za predstavu, i za čas se sprema scenario, a nastavnik je scenarista i reditelj i scenograf. Ovakvo obrazovanje kakvo je sad kod nas, može da pruži neka znanja, ali je veoma slabo u vaspitnoj funkciji, u formiranju vrednosti. Naša škola je svedena na držanje predavanja iz kakvog se ne mogu razviti vrednosti. Govoreći pozorišnim jezikom, način na koji se odvija naša tradicionalna nastava je jedno loše pozorište. Loše u smislu da je monodrama koju izvodi profesor u učionici, i to užasno dosadna, neefikasna, jer ostavlja one koji treba da budu publika netaknute. To treba promeniti. Štaviše, celokupnan obrazovni rad mora da se inspiriše dramom, jer je cilj da izazove pedagoški efekat. Sada škola to ne izaziva, zato što je učenik u pasivnoj poziciji. Ne znam da li su nastavnici svesni koliko učenika na njihovom času drema, odluta.”

Odgovor na pitanje – koji je model dramske pedagogije najprikladniji u našim uslovima, Sanja Krsmanović-Tasić kaže da još nije otkrila. „Možda bi dobro bilo da dramsko obrazovanje u školama ne bude obavezan predmet, zato što obaveza ubija kreativnost u umetnosti. A drama menja stvari, razvija kritičku misao, razvija odnose, emocije, menja vrednosti, stvara slobodu. Deca koja su pre neki dan učestvovala na radionici Bitef polifonije o ritualnom plesu, posle tih sat i po otišla su kući promenjena!”

Činjenica da rad Zore Bokšan u Dramskom studiju Dečjeg kulturnog centra, gde se negovalo autentično dečje stvaralaštvo, nije dalje razvijen, govori (između ostalog) o nepostojanju vertikale, o štetnoj pojavi da se ne uvažavaju prethodna iskustva. „Međutim, ja ovu tribinu i rad ovog projekta, rad Marine i Sunčice koje su bile u mom Studiju, smatram nastavkom onoga što sam ja radila u Domu pionira ” kazala je Zora Bokšan. „Na koji način da obezbedimo kontinuitet? Samo podizanjem svesti da se vrednosne vertikale moraju čuvati kako bismo otišli u budućnost.”

Po mišljenju Tatjane Stojić, „naše društvo ima dobre politike i ima dobre pravce razvoja, ali se promene vrlo teško ostvaruju. Dramska pedagogija ne treba da bude poseban predmet u školi, već je treba ugraditi u sve predmete, on mora da bude način rada koji poštuje obrazovne stilove učenika, koji mora da uvaži da u školi uče različita deca. Drama jeste jedan od načina da se to postigne.” S ovim stavom složile su se Ana i Aleksandra, studentkinje pedagogije, ocenjujući da bi „uvođenje drame na svim nivoima školovanja dalo kontinuitet.” Snežana Radivojša, učiteljica, smatra da uvođenje dramske pedagogije treba da počne od fakulteta, a ne od osnovne škole. “Inače, aktivna škola je zaživela, verujte: ukoliko se nastavnik ne prilagodi učenicima, ako ih ne pita, ako ne razgovara s njima, propao je.”

U okviru razmatranja teme vertikala, učesnici i gosti tribine dotakli su se i mnogih relevantnih tema pa i sistema, od kojeg, čulo se nekoliko puta, zavisi da li će dramska pedagogija postati deo našeg obrazovanja. Tatjana Stojić je, međutim, smatrala da „Srbija jeste cerntralizovana zemlja, ali taj centralizam ne može da ograniči niti da kontroliše sve šta iniciraju i preduzmu nastavnici, koji u ovom sistemu prave čuda.”

Tribinu „Vertikale” otvorila je predstava “Špagete da spasu stvar” koju je sa nastavnicama novobeogradskih škola pripremila glumica Ivana Despotović. Predstava je nastala kroz kreativni dramski proces u okviru Centra za permanentnu dramsku obuku nastavnika LOTREC Beograd koji vode Prijatelji dece opštine Novi Beograd i BAZAART.

Sve ove aktivnosti deo su projekta „OSTRVA” koji finasira Evropska Unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu”, a sufinansiraju se iz budžeta Republike Srbije – Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva omladine i sporta. Projekat „OSTRVA” je inicijativa da se povežu važni subjekti u oblastima drame i obrazovanja u Srbiji – škole, nastavnici, aktivisti, umetnici, donosioci odluka, istraživači, profesori… kako bi se osnažili nastavnici kao nosioci obrazovne reforme.

Tekst: Sonja Ćirić

VERTIKALE – tribina projekta OSTRVA na Bitef Polifoniji

BAZAART vas poziva na
četvrtu tribinu u okviru projekta OSTRVA

VERTIKALE

u Ustanovi kulture „Parobrod“ u sredu 24. septembra u 13 časova,
u okviru pratećeg programa festivala Bitef – Bitef Polifonija.

Dramsko obrazovanje i vaspitanje postoji u Srbiji već decenijama. Vezuje se za kontinuirano lično zalaganje pedagoga i umetnika, kao i za plime i oseke društvene podrške i finansijske potpore. Rad dramskih pedagoga i umetnika, u stalnim društvenim promenama, teško i sporo napreduje, a olako se zaboravlja. Stoga se često čini da rad počinjemo ispočetka i stalno učimo iste lekcije.

Kako očuvati kontinuitet? Kako negovati vrednosnu vertikalu? Koje su to vrednosti za koje se dramski pedagozi i umetnici zalažu decenijama? U koje vrednosti ulažu donatori i kako one doprinose društvu? Prepoznajemo li donatorstvo kao etički čin?

O ovim pitanjima razgovaraćemo sa gostima Ivanom Ivićem, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu; umetnicom Sanjom Krsmanović-Tasić; i Tatjanom Stojić, koordinatorkom programa u Fondaciji za otvoreno društvo.

Tribinu ogranizuje BAZAART u saradnji sa organizacijama Prijatelji dece opštine Novi Beograd i CEDEUM. Tribinu vode: dr Marina Milivojević-Mađarev i mr Sunčica Milosavljević. Saradnica: Nataša Milojević.

Seminar IDEAL u Beogradu

LOTREC Beograd organizuje besplatan seminar za nastavnike Interkulturalno učenje kroz dramu IDEAL u okviru projekta OSTRVA. 
Seminar se u ovom polugodištu održava u OŠ “Skadarija” u sledećim terminima:

  • 27. i 28. septembar (subota i nedelja, od 09.00 do 15.30 časova) –utvrđivanje oblasti za razvoj tolerancije kroz dramu,
  • 11. i 12oktobar (subota i nedelja, od 09.00 do 15.30 časova) usvajanje dramskih tehnika, i
  • 25. i 26oktobar (subota i nedelja, od 09.00 do 17.00 časovaprimena dramskih metoda i tehnika u razvoju sadržaja. 

Treći modul ovog seminara je akreditovan (481: IDEAL – interkulturalno učenje kroz dramu, nosi 16 bodova). U okviru projekta OSTRVA, seminar se ne plaća, ali je uslov za dobijanje sertifikata učešće u svim modulima. Polaznici koji izostanu sa nekog od modula u ovom polugodištu, moći će to da nadoknade u sledećem. Polaznici koji ne budu pohađali sve module dobijaju potvrdu s brojem radnih sati ostvarene obuke.

Preuzmite PRIJAVU za učešće u programu. Popunjen formular pošaljite na e-mail adresu lotrec.beograd@gmail.com.

Besplatan seminar za nastavnike u Obrenovcu

MEDIATE LogoU okviru projekta MEDIATE – Primena drame u obrazovanju za razvoj inkluzivnosti i tolerancije, BAZAART i HATOR organizuju besplatan seminar za nastavnike, učitelje i omladinske lidere-edukatore u Obrenovcu. Termini za održavanje seminara su:

  • 20. i 21. septembar (subota i nedelja, od 09.00 do 15.30 časova)utvrđivanje oblasti za razvoj tolerancije kroz dramu,
  • 4. i 5. oktobar (subota i nedelja, od 09.00 do 15.30 časova) usvajanje dramskih tehnika, i
  • 18. i 19. oktobar (subota i nedelja, od 09.00 do 17.00 časova) primena dramskih metoda i tehnika u razvoju sadržaja. 

Okrugli sto: Pozorište i obrazovanje, časopis Scena

Okrugli sto/promocija časopisa Scena
(br.1-2 januar-jun 2014)

ponedeljak, 22. septembara od 17:00 do 18:30 časova u UK  Parobrod”Kapetan Mišina 6a, Beograd

Cedeum, Beograd, i Časopis Scena/Sterijino pozorje, Novi Sad, Srbija

Povod za okrugli sto je istoimeni temat časopisa Scena (br.1-2 januar-jun 2014). Okrugli sto/promocija temata je zamišljen kao svojevrsni dinamični dijalog umetnika, pedagoga i naučnika koji dugi niz godina posvećeno rade na jačanju i razvijanju odnosa kulture i obrazovanja. Cilj je da se ukaže na značajne mogućnosti koje se otvaraju i novom pozorištu i novoj školi ako se stvore uslovi za međusobnu saradnju i da se razmotri kakve mogućnosti imaju pozorišta, obrazovne institucije i časopis Scena da doprinesu razvoju ove intersektorske saradnje.

Na okruglom stolu učestvuju: Vlado Krušić, Ivana Vujić, Anja Suša, Bojana Škorc, Sunčica Milosavljević, Maja Ristić, Diana Kržanić-Tepavac i Nataša Milović. Moderatorka: Marina Milivojević-Mađarev.

Nagrada “Grozdanin kikot” Sunčici Milosavljević


S ponosom prenosimo da je Sunčica Milosavljević, programska direktorka BAZAARTa, dobitnik nagrade “Grozdanin kikot” za 2013. godinu.

Ova nagrada koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara, jedinstveno je priznanje za razvoj dramske pedagogije u regionu Zapadnog Balkana, ali i u širim evropskim okvirima. Četiri istaknuta dramska umetnika i pedagoga su svake godine laureati ovog priznanja.

Kroz nagradu, prepoznaje se inicijativa i višegodišnji napor brojnih umetnika i nastavnika okupljenih oko BAZAARTa i partnerskih organizacija, da dramsko vaspitanje postane deo obrazovno-vaspitnih programa u školama u Srbiji.

Čestitamo! 

Međunarodni žiri Nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja “Grozdanin kikot” donio je, na sjednici održanoj dana 22. 08. 2014. godine,

odluku

o dodijeli četiri ravnopravne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja “Grozdanin Kikot” za 2013. godinu, i to:

1.   Sunčica Milosavljević, rediteljka i dramska pedagoginja, Srbija,

2. Stjepan Roš, univerzitetski professor i scenograf,  BiH

3. Chris Cooper, dramski pedagog, Velika Britanija,

4. Novica Bogdanović, reditelj i dramski pedagog, BiH

te, jednu specijalnu nagradu, za:

1.  KZB “Preporod”, Gradski odbor Mostar, BiH

Svečanost dodjele nagrada biće organizirana u okviru programa 39. Mostarskog teatarskog festivala – Festivala autorske poetike koji se u Mostaru održava od 29. avgusta do 4. septembra 2014. godine.

Prilagođenje programa IDEAL za različite uzraste

Na predloge nastavnika da se program interkulturalnog učenja kroz dramu IDEAL prilagodi različitim uzrastima dece i mladih, vaspitači, nastavnici i omladinski dramski pedagozi iz Zrenjanina, Niša, Smedereva i Beograda, okupljeni oko projekta OSTRVA i LOTREC centara u svojim gradovima, počeli su rad na izradi posebnih programa za različite uzraste. Programi se razrađuju za predškolski uzrast, decu u nižim i višim razredima osnovne škole i u srednjoj školi i omladinu aktivnu u dramskim studijima i omladinskim grupama. 

Predstave nastavnika na festivalu PatosOFFiranje

Predstave koje su nastavnici iz Zrenjanina, Niša i Beograda pripremili u okviru LOTREK Centara, izvedene su na festivalu PatosOFFiranje u Smederevu.

Održana treća tribina projekta OSTRVA

KO MOŽE DA NAS NAUČI DA MISLIMO SOPSTVENOM GLAVOM?

Slučajnost (da li je?) da je treća tribina projekta OSTRVA održana drugog dana male mature (17.06.2014.) potcrtala je životnost teme „Ko može da nas nauči da mislimo sopstvenom glavom“ o kojoj se razgovaralo u „Parobrodu“.

Ko može da nas nauči da mislimo sopstvenom glavom?

BAZAART vas poziva na treću tribinu u okviru projekta OSTRVA
u utorak 17. juna u 19.00 u UK „Parobrod“. 

KO MOŽE DA NAS NAUČI DA MISLIMO SOPSTVENOM GLAVOM?

Na dan kada je naša tribina, osnovci polažu malu maturu. Ovaj ispit je povod za višegodišnju polemiku vezanu za obrazovanje. I pobornici i protivnici male mature postavljaju pitanje – šta su đaci naučili za osam godina? Da li stečeno znanje ostaje u glavama đaka? Da li oni umeju da ga primene? Da li umeju da logički i kreativno razmišljaju? Da li umeju da misle sopstvenom glavom?

Ali ko je taj ko može da nas nauči da mislimo sopstvenom glavom i da li je to posao škole? O ovim temama govoriće psiholozi, nastavnici i dramski umetnici.