Naučna analiza
MIT KAO SUDBINA
Složenost mitskog nasleđa nalaže temeljan pristup istraživanju i uslovljava da se ono sprovede kroz složen, višestruk i kontinuiran proces. Mitski materijali su tokom vekova doživeli mnogostruke transformacije: oni nose tragove masivnih civilizacijskih pokreta, kulturnih susreta i promena, kao i naslage invencija i intervencija svojih savremenika, posebno umetnika (pevača, slikara, kipara, zanatlija-umetnika, nadarenih sveštenika, itd.). Otuda su mitovi – njihov očuvan pojavni oblik koji kao umetničko tkivo zaodeva osnovnu poruku – do određene mere kontaminirani, što doprinosi zahtevu da se mitska građa pre svega činjenično raščlani.
Stoga je polazna faza u našem – svakako prvenstveno umetničkom procesu – istinoljubiva naučna analiza mitskog materijala.
U saradnji s naučnim saradnicima: etnolozima, antropolozima, istoričarima umetnosti i kulture, itd, na početku istraživanja treba da se utvrde istorijske, kulturne i druge datosti, da se sazna i razume kontekst u kome je neki mitski element nastao i imao svrhu, koje su prakse bile vezane za njega, koja ga je njegova vrednost očuvala i učinila besmrtnim.
Takođe želimo da mladi umetnici – učesnici u procesu – usvoje nešto od principa naučnog rada: intelektualnu radoznalost, temeljnost u pripremi, analitičnost, pronicljivost, objektivnost, itd. kao odlike koje čine kvalitetnog savremenog umetnika.
U metodološkom smislu, svrha ove faze jeste da se otpočne proces tokom kojeg se mitski artefakti transformišu u artikulisan umetnički rad.
Polazna tačka za ovaj proces su sačuvane legende, pesme, igre, slike itd, koje su umetnici-učesnici odabrali i priložili u fond za istraživanje.
Priloženi mitski elementi su ‘dokumentarne’ prirode – narativi, muzički, plesni, vizuelni i drugi umetnički oblici; arheološki, etnološki i drugi artefakti – maske, kostimi, ritualni objekti; mape ili fotografije naselja, hramova, grobalja itd.
Prvi korak u istraživanju, dakle, koji omogućava saradnja sa naučnicima, jeste da se otkriju istorijske, kulturne i druge činjenice, i rasvetli kontekst u kome su određeni mitski elementi nastali: šta je bila njihova svrha, koje prakse su sa njima bile povezane, koje vrednosti su ih sačuvale od pada u zaborav itd.
Ishod ove faze su knjige i članci.
________________________________________
Tok procesa istraživanja:
BAZAART, Beograd / Naučno istraživanje / Faza 1
Pripreme za ulazak grupe BAZAART u prvu fazu projekta Mit kao sudbina počele su u decembru 2005. godine upoznavanjem učesnika sa planom rada i dogovorom o dinamici rada na projektu. 16. januara 2006. godine počeo je redovan rad grupe dva puta sedmično, u prostorijama Centra za kulturu Stari Grad.
Pripremni rad u ovom periodu odvijao se prema potrebama članova – simultano je obuhvatao kondicione radionice na dramskim tehnikama, i periodične konsultacije oko prikupljanja materijala za istraživanje u prvoj fazi projekta.
Najčešći način u vodjenju ovog dela procesa bile su diskusije cele grupe o prikupljenim mitskim elementima, uz značajnu pomoć onih članova čije stručno opredeljenje leži u oblasti humanističkih nauka (posebno etnologije i antropologije), književnosti i dr.
Ovaj period bio je izuzetno značajan jer se veći broj učesnika po prvi put susreo sa ovakvim načinom rada gde razgovori o predlozima materijala pomažu učesnicima da stvore jasne predstave o onome što ih interesuje. Kroz zajedničke razgovore postepeno je sprovedena selekcija svih predloga, i svaki učesnik se odlučio za jedan mitski element kao materijal koji prilaže u fond grupe za istraživanje tokom projekta.
Učesnici su u pisanoj formi sažeto obrazložili svoju motivaciju za rad na odabranim mitskim elementima – artefaktima, i prikupili su osnovni etnografski i etnološki materijal kojim potkrepljuju svoj izbor (fotografije, navodi iz zbornika i druge stručne i naučne literature).
Tako kompletirani materijali dostavljeni su naučnom saradniku grupe BAZAART prof. dr Ivanu Kovačeviću koji je u saradnji sa koordinatorkom projekta razmotrio sve predloge i izvršio konačnu selekciju materijala koji će ući u dalju razradu tokom projekta. Pripreme za radionicu obuhvatale su i dogovor oko načina prezentacije materijala, što je za učesnike u projektu takođe bilo novo i značajno iskustvo.
Kroz pripremni rad grupa BAZAART je postigla snažniju integraciju i izgradila funkcionalnu strukturu gde su odgovornosti primereno raspodeljene; članovi grupe su razvili sposobnosti sticanja uvida u nov i dotada nepoznat predmet istraživanja, izgradili su međusobno poverenje tokom istraživanja, i ovladali su tehnikama prezentacije.
Pripremili Zoran Rajšić i Aleksandar Čajić
Posle dvomesečnog pripremnog rada na prikupljanju i obradi mitskih elemenata i materijala, 25. marta 2006. godine održana je naučno-analitička radionica pod nazivom „Naučna analiza mita“ koju je vodio antropolog prof. dr Ivan Kovačević, u svojstvu stručnog saradnika grupe BAZAART.
Cilj radionice je da putem naučne analize dovede do zaključaka o mitskim materijalima koji će poslužiti kao osnova za dalji istraživački rad tokom projekta.
Profesor Kovačević započeo je radionicu predavanjem Uvod u naučnu analizu mita gde je učesnike upoznao sa osnovnim pojmovima i opštom postavkom strukturalne analize mita kao metoda koji je primenio prilikom odabira i tumačenja materijala učesnika.
Učesnici su potom u trominutnim izlaganjima predstavili svoje materijale, koje je profesor Kovačević svrstao u šest grupa po kriterijumima sličnog porekla ili tematske srodnosti: Mitska bića – Vile i Sen; Majka i materinstvo – Uspavanka, Bogomoljačka pesma, Bajalice protiv uroka; Tradicijski i neotradicijski simboli – Slave kod Srba i Belo platno; Zmaj – biće narodnih predanja; Lutke i maske; Gradozidanje – Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini.
Iako kvalitet priloženih materijala nije osporen, tri grupe nisu prihvaćene za naučnu analizu: Mitska bića Vile i Sen, uz obrazloženje da materijali nisu praćeni adekvatnom naučnom građom (Vile), odnosno da spadaju u zonu fantazije (Sen); Tradicijski i neotradicijski simboli Slave i Belo platno, kojima relativno skorašnja obojenost neomitskom svešću zamagljuje prvobitne karakteristike; i Lutke i maske, koje se koriste u brojnim i veoma raznorodnim praksama te se ne mogu podvesti pod jedinstven princip (lutke i maske ipak predstavljaju dragocen motiv koji se kroz umetničku razradu može inkorporirati u druge teme).
Profesor Kovačević je izdvojio sledeće materijale koji imaju naučni potencijal za dalju razradu:
Majka i materinstvo: Tri odabrane pesme – Uspavanka, Bogomoljačka pesma i Bajalica – govore o materinstvu, o ograničenjima, emotivnim nabojima i oštećenjima žene u patrijarhalnoj porodici i patrijarhalnom poretku.
Zmaj – biće narodnih predanja: Verovanje u zmaja predstavlja žensku borbu za moć u patrijarhalnom društvu: preko zmaja žene mogu da steknu određenu moć i uticaj u sferi koja je tradicionalno pod apsolutnom muškom kontrolom.
Gradozidanje: Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini mogu se posmatrati kroz jedinstveno pitanje realne ili zamišljene redistribucije socijalne moći u patrijarhalnom poretku, kroz simboličko žrtvovanje žene od strane društva (muško čitanje) i imaginarnu satisfakciju za počinjeno nasilje nad ženom (žensko čitanje).
Profesor Kovačević je ukazao da odabrane materijale povezuje tema muško-ženskih odnosa u patrijahalnom društvu, s dvostrukim akcentom: na mehanizmima redistribucije društvene moći unutar zadatih uloga i na emotivnom aspektu tih odnosa i uloga u društvu.
Radionici su prisustvovala 33 učesnika – članovi grupa BAZAART, Beograd i PATOS, Smederevo, koordinatori partnerskih grupa iz Ljubljane, Mostara, Banja Luke, Zvečana i Smedereva, i predstavnici saradničkih ustanova iz Smedereva i Beograda.
Radionica je održana u prostorijama Centra za kulturu Stari Grad u Beogradu, uz tehničku podršku Centra za kulturu Smederevo i Centra za profesionalni razvoj i konsalting Univerziteta umetnosti u Beogradu, i uz finansijsku podršku Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Evropske fondacije za kulturu.
Pripremili Nataša Janković i Danijel Nikolić
MATERIJALI PRIHVAĆENI ZA DALJU RAZRADU, BAZAART, Faza 1
Majka i materinstvo: Uspavanka, Bogomoljačka pesma i Bajalica govore o majčinskoj ljubavi i brizi za dete – tek rođeno, još nerođeno ili jako malo dete.
U patrijarhalnom poretku krajem 19. i početkom 20. veka ženi je data isključivo prokreativna – biološka funkcija i funkcija rane socijalizacije koja je posebno u slučaju muškog potomstva vremenski limitirana.
Muška deca već oko pete godine izlaze iz majčine socijalizatorske nadležnosti i prelazile pod starateljstvo muških članova porodice, oca, stričeva, dede itd, dok ženska to čine nešto kasnije, ali potpuno i zauvek: ćerka, naime, udajom odlazi iz kuće i više se u nju ne vraća.
Takvom društvenom postavkom žena biva emotivno oštećena, i za to odricanje ne dobija nikakvu socijalnu satisfakciju: u patrijarhalnom poretku rađanje se smatra njenom obavezom, dužnošću, poslom koji je biološki dat, bez mogućnosti za ikakav stvaran uticaj na individualni i socijalni red, na socijalni plasman deteta, o kome odlučuje muški deo porodice.
Tri odabrane pesme nose značenja koja su skrivena, ali realna i racionalna: one govore o materinstvu iz vizure majke, o biološkoj i socijalnoj funkciji materinstva, o ograničenjima, emotivnim nabojima i neminovnim oštećenjima žene u patrijarhalnoj porodici i patrijarhalnom poretku koji je opšti model društva u Srbiji i šire kod Srba krajem 19. i početkom 20. veka.
Zmaj – biće narodnih predanja: Zmaj je gradobranitelj i zaštitnik sela/kraja od nevremena. Verovanje u biće koje štiti od nevremena rasprostranjeno je na Balkanu dvojako: u Šumadiji, Pomoravlju, Povardarju i u istočnoj Srbiji veruje se da nevreme odgoni nadprirodno biće – zmaj, a u Crnoj Gori, delu Metohije, zapadnoj Srbiji i u Hercegovini veruje se da to čini čovek koji se naziva zduhać. Dok zduhać spava, njegova duša izlazi iz tela i na nebu se bori sa drugim zduhaćima, nevremenom ili alom koja donosi nevreme.
I dok je zmaj poznat kao ljubavnik lepog obličja, koji noću posećuje žene i devojke u selu koje štiti, zduhać je ugledni član društva, vojskovođa koji ume da predskaže ishod bitke (istorijski primer: Marko Miljanov), i koji uživa znatne socijalne i materijalne privilegije.
Teritorijalna podela verovanja u zmaja ili zduhaća poklapa se sa razlikom u načinu kako zajednica privređuje, i da sledstvenim stepenom rigoroznosti patrijarhalnog poretka.
U zoni gde je privreda stočarska i ratničko-pljačkaška (Crna Gora, Hercegovina itd.), kultura je izrazito maskulina i dovodi do ekstremnog patrijarhalnog poretka gde žena nema priliku da ostvari realnu moć u društvu.
U zoni gde preovladava zemljoradnja u kojoj žena ravnopravno učestvuje kao radna snaga (Šumadija, pomoravsko-povardarski kraj itd.), i gde vlada blaži oblik patrijarhalnog poretka, žena može da postane moćan religijski funkcioner koji preko zmaja upravlja vremenskim prilikama. Na taj način ona sebi pribavlja veliku važnost u zajednici, a kroz nju i sve ostale žene.
Sa ovim verovanjem je vezan i običaj koji poznajemo kao dodole, koji se može posmatrati kao inicijacijski obred devojaka u grupu onih koje mogu stupiti u vezu sa zmajem i postati potencijalni manipulatori važnim i poželjnim mitskim bićem.
Verovanje u zmaja, rečju, jeste ženski odgovor na apsolutnu mušku kontrolu u patrijarhalnom društvu.
Gradozidanje – Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini: Krajem 18. i početkom 19. veka kada su zapisane narodne pesme i legende, gradovi su bili nešto veliko i misteriozno čemu Srbi seljaci nisu znali ni namenu ni način nastanka, jer je njihovo tehnološko znanje bilo u velikoj regresiji u odnosu na znanje srpskih graditelja iz 13. i 14. veka kada su se zidale crkve, utvrđenja i gradovi. Gradozidanje u 18. pa i 19. veku predstavlja misteriju u koju su utkane dve veoma dramatične legende: Zidanje Skadra je jedini pomen ljudske žrtve u celokupnoj tradicijskoj kulturi Srba, pa se stoga može smatrati da pripada simboličkoj a ne realnoj (istorijskoj) ravni; mit o Prokletoj Jerini, pak, mizogena je priča u koju je investirana ogromna količina negativnih emocija.
Moguće je više čitanja ovih legendi, obavezno iz ključa vremena kada su one zapisane (18 – 19. vek), ali ovom prilikom fokus je usmeren na dva moguća čitanja: muško i žensko čitanje.
Muško čitanje legende o zidanju Skadra jeste da ženska žrtva mora da se podnese kako bi se ispravio greh (prekršaj incest-tabua) zbog kojeg nije moguće izgraditi grad. Legenda kaže da nisu nađeni Stojan i Stojanka (potencijalni počinitelji prekršaja), te stoga mora da se pristupi očišćenju putem žrtve. Žrtvovanje podrazumeva da zajednica dobrovoljno amputira jedan svoj deo, onaj koji najmanje remeti njeno socijalno funkcionisanje. Sa stanovišta muškog principa žrtvovanje mlade Gojkovice ne remeti, u potpunosti, funkcionisanje celokupnog sistema, pošto žrtvovana žena u narodnoj pesmi svoju reproduktivnu i ranu socijalizatorsku funkciju parcijalno obavlja i zazidana.
To bi bilo muško čitanje. Nasuprot tome imamo žensko čitanje – ženski doživljaj pri čitanju ili slušanju priče:
Žensko čitanje legende o Zidanju Skadra odnosi se na muško nasilje nad ženskim delom društva, i reverbira kao osećanje niže socijalne vrednosti jer se njene jedine socijalne uloge – žene i majke – žrtvuju u ime nekih drugih, muških vrednosti.
Iz takvog osećanja rađa se žensko čitanje mita o Prokletoj Jerini – jedno moguće vrlo zadovoljno čitanje, imaginarna satisfakcija žene koja se sveti za nasilnu, simboličnu žrtvu učinjenu u zidanju Skadra, ali i zbog svog realnog socijalnog položaja (18 – 19. vek).
Muško čitanje priču o Jerini doživljava kao strašnu i nedozvoljivu, katastrofalnu posledicu moguće ili zamišljene redistribucije moći. To je muška noćna mora o tome šta bi bilo kada bi se ženama predala vlast. Muško čitanje legende o Jerini uzrokuje strah, ali i daje opravdanje za postojeću distribuciju moći i podelu rada.
________________________________________
PATOS, Smederevo / Naučno istraživanje / Faza 1
PATOS je počeo svoj rad na projektu” Mit kao sudbina” u martu 2006. Posle četvoronedeljnog pripremnog rada, 8. aprila 2006 godine održana je naučno-analitička radionica. Na ovoj radionici su se susreli učesnici i stručnjaci iz oblasti istorije, arheologije i istorije umetnosti.
Kao stručni saradnici pozvani su Dragoslav Bata Mandić (direktor u penziji Centra za korišcenje Tvrđave), Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti (kustos muzeja u Smederevu), Vera Horvat, istoričarka umetnosti (urednik obrazovnog programa CZKS) i Dejan Radovanović, arheolog (Zavod za zaštitu spomenika u Smederevu).
Prvi deo radionice bio je posvećen pregledu istorijskih podataka vezanih za Smederevo kao srednjevekovnu prestonicu Srbije i za građenje smederevske tvrđave, kao i upoznavanju sa legendama i mitovima vezanim za Smederevo.
Svi predavači su dali uvid u temu smederevske tvrdjave iz svog aspekta:
- Smederevski grad – istorijat
- Geografski položaj
- Društveno-politički položaj Smedereva u srednjem veku
- Građenje tvrđave – Interakcija različitih kultura
- Oblik tvrđave
- Prokleta Jerina
Despot Đurađ Branković je posle pada Beograda 1427. godine podigao Smederevo kao novu srpsku prestonicu. Građenje je počelo 1428. godine. Prvo je zidanMaligrad – Despotov dvor, dok je Veliki grad dovršen 1439. godine i služio je kao sklonište narodu u slučaju rata. Tvrđava pada u ruke Turaka 1459. godine, što označava prestanak postojanja nezavisne spske države.
Tvrđava je zidana na ušću reke Jezave u Dunav, na samom severu Despotovine. Ovaj geografski položaj bio je najpovoljniji za odbranu tvrđave kao odbrambeno-vojnog objekta. Ušće, susret dveju reka, vetrova, ambicija i poduhvata koji se prepliću na ovom području i u ovim okolnostima, izuzetno je zanimljiv motiv za umetničku razradu.
Neobičan oblik tvrđave – nepravilni trougao, određen je samim položajem između dve reke, ali svakako treba naglasiti i uticaj Kantakuzina (Jerinina braća) koji su izradili planove za izgradnju tvrđave po uzoru na Carigrad, i tako u srpsko graditeljstvo doneli ovaj, za naša područja nesvakidašnji oblik.
Društveno-politički položaj Smedereva u srednjem veku bio je jako povoljan. Prema istorijskim spisima iz tog perioda, Evropa je u to vreme poznavala tri važna grada: Rim,Istanbuli Smederevo: u analima nalazimo navod da jeDubrovnikzaštitu od gusarskih brodova tražio upravo od Smedereva. Ova činjenica nam govori da je Smederevo u to vreme imalo jak uticaj, a samim tim i podršku ostalih državnih, vojnih i kulturnih centara u Evropi.
Fascinantna je odluka da se utvrda i grad grade od kamena na području gde kamena nema. Kamen potreban za zidanje, tako, donošen je sa ostatakastarih rimskih gradova iz okoline Smedereva: to su Viminacijum, Margum, Mons Aurus i Vinceja. U nedostatku materijala, u grad su uzidani antički i srednjovekovni nadgrobni spomenici i skulpture. Najzanimljiviji relikti ugrađeni u tvrđavu su skulptura Hestije, reljefni prikaz Herakla i Alkeste itd .
Sama činjenica da su u gradu živeli hrišćani, mitraisti i pagani (ondašnji stanovnici Smedereva poštovali su sve bogove i kultove stanovništva koje je tu živelo, pa su tako prakticirani kult boga Mitre, kult dunavskog Jahača, paganski običaji, hrišćanski obredi…), te čudni spoj građevinskog materijala, neimara stranaca, slovenskog i drugog življa kao radnika, itd. daje sliku srednjevekovnog Smedereva kao izuzetno živog i multikulturnog grada – trgovačkog, administrativnog i vojnog središta ovog dela Evrope.
Možda istorijski ne toliko važna žena – Jerina Kantakuzin, zauzela je ključno mesto u legendama i mitovima vezanim za gađenje tvrđave. Ova grčka princeza je udajom za srpskog despota Đurđa Brankovića postala srpska vladarka. Kao strankinja, princeza i žena, kulturološki jako različita od sredine u koju je došla, postala je omražena u narodu. Prema legendama Jarina je donosila glad, smrt i nesreću gde god bi se pojavila. Za Jerinu kao nemilosrdnu, surovu vladarku vezane su mnoge legende:
Jerina je terala narod na kuluk i uzimala živinska jaja koja je kao vezivni material ugrađivala u “svoj dvorac”, zbog čega je zavladala velika glad u narodu;
Za kulu “ Sedam brata glava” vezana je priča da je sedmorica braće odbilo da kuluči na gradnji tvrđave, te im je Jerina sasekla glave i uzidala ih u kulu;
Jerina je postala personifikacija hipererotske žene koja je za noć “proždirala” po deset mladih radnika u svojm odajama.
Strankinja, princeza, vladarka, žena – surova, izdajnica, kurva… u narodu je postala poznata kao prokleta Jerina.
Posle iznošenja istorijskih činjenica i mitova vezanih za smederevski grad i tvrđavu, strucni saradnici su razgovarali sa učesnicima. Diskusija se bavila tumačenjem mitova, gde su učesnici aktivno tragali za granicom izmedju istorije i mita. Sporna tacka u citanju lezi u tome sto su svi mitovi vezani za smederevsku tvrđavu zapisani tek u 19. veku. Diskusija je bila veoma aktivna i doprinela je razrešenju nedoumica učesnika u odnosu na temu.
Radionici su, pored predavača i članova PATOSa, prisustvovali članovi BAZAARTa kao partnerske grupe iz Beograda, regionalni i lokalni koordinatori projekta “ MIT KAO SUDBINA”, kao i predstavnici Centra za kulturu Smederevo.
Radionica je bila uspešna i od velike koristi učesnicima, kako članovima PATOSa koji u projekat ulaze obrađujući temu “ Smederevska tvrđava“, tako i članovima BAZAARTa koji su se ovom prilikom upoznali sa istorijom i legendama Smedereva.
Radionica je održana u organizaciji i uz podrsku Centra za kulturu Smederevo kao institucionalnog partnera PATOSa u projektu “MIT KAO SUDBINA”.
________________________________________
PREGLEJ, Ljubljana / Naučno istraživanje / Faza 1
Umetniki (dramski pisci) skupine PreGlej, ki sodelujejo v projektu so prvo fazo projekta pričeli januarja 2006.
Udeleženci so izbrali mitske materiale, ki jih bodo raziskovali v okviru projekta, in sicer:
- Zalka Grabnar Kogoj: Povodni mož
- Jera Ivanc: Kralj Matjaž
- Saška Rakef: Kanonizacija
- Miomira Šegina: Blejski zvon
- Simona Semenič: Bogomila
Raziskovalno delo v prvi fazi je potekalo v treh oblikah:
- samostojno raziskovalno delo, ki je vključevalo konsultacije s strokovno sodelavko za prvo fazo Katjo Hrobat, asistentko na oddelku za etnologijo in kulturno antropologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani
- PreGlejev laboratorij, ki je kontinuirano potekal dvakrat mesečno
- Predavanja (uvodno predavanje: Slovanska mitologija, Uvod v postopke dramatizacije in Znanstvena analiza mita)
V uvodnem predavanju o Slovanski mitologiji, ki ga je vodila Katja Hrobat, so se udeleženci spoznali s poljem mitskega. Katja Hrobat je predstavila literaturo in metodologijo iskanja odgovorov na temeljna vprašanja, ki se pojavljajo pri obdelavi mitskih materialov.
Enodnevna znanstveno-analitična delavnica pod nazivom »Uvod v postopke dramatizacije in znanstvena analiza mita« se je kot osrednja dejavnost Prve faze projekta odvijala 22. aprila 2006 v prostorih Gledališča Glej v Ljubljani. Vodil jo je prof. Dr. Denis Poniž, redni profesor na oddelku za dramaturgijo na Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo Univerze v Ljubljani. Delavnica je bila namenjena predstavitvi dramatizacije kot praktičnega postopka za pripravo besedila, ki bi služil za odrsko uprizoritev. Teža predavanja je bila predvsem na dramatizaciji mita s katerim se ukvarjajo člani skupine PreGlej iz Ljubljane. Drugi del pa se je ukvarjal z izbranimi materiali, ki so jih predložili člani skupine.
V okviru prve faze projekta so se predstavniki skupine PreGlej udeležili izobraževalne delavnice v Banja Luki (2.3 – 5.3. 2006) in znanstveno-analitičnih delavnic v Beogradu (25.3.2006) in Čakovcu (6.5.2006).
________________________________________
SAGA, Zvečan – Kosovska Mitrovica / Naučno istraživanje / Faza 1
Umetnička grupa SAGA koju čine odabrani studenti Fakulteta umetnosti Priština sa sedištem u Zvečanu, sprovela je prvi deo rada na prikupljanju i razvoju sadržaja, kao niz radionica pod radnim nazivom “Mit u slici”.
Rad je tokom jednog semestra u okviru predmeta Scenski pokret vođen tehnikom procesnog rada – od detalja do slike i od slike do animacije.
Učesnici su obradili običaje, rituale i mitove ovog kraja, i odabrali sledeće teme za dalju razradu:
- Mit o vodenom biku
- Mit o rastavniku
- Mit o zidarima
- Mit o Crnoj Travi
- Običaji i pesme iz okoline Vlasotinca
Dada, Čakovec / Naučno istraživanje / Faza 1
DIS / Naučno istraživanje / Faza 1
MTM / Naučno istraživanje / Faza 1
MIT KAO SUDBINA
MIT KAO SUDBINA (2005 – 2010.)
Umetnost je interpretacija sveta, interpretacija stvarnosti, baš kao i nauka. Stoga je i u umetničkom pristupu mitu i mitskoj svesti neophodna analitičnost. Ukoliko nedostaje taj analitički duh koji nam omogućava da u stvarima uočavamo njihova značenja i njihove funkcije, umetnost prestaje da bude spoznaja i postaje vera.
Prof. dr Ivan Kovačević
Partneri:
- Bazaart, Beograd, Srbija
- Omladinsko pozorište DIS, Banja Luka, B&H
- Dramska radionica Dada Centra za mlade CeZaM, Čakovec, Hrvatska
- Mostarski teatar mladih MTM, B&H
- Omladinsko pozorište PATOS, Centar za kulturu Smederevo, Srbija
- PreGlej / Gledališče GLEJ, Ljubljana, Slovenija
- SAGA, umetnička grupa, Kosovska Mitrovica, Kosovo
Zašto mitovi?
Novija istorija Balkana navodi nas da tragamo za ključem često iracionalnog istorijskog ponašanja njegovih stanovnika. U nastojanju da razumemo takvo ponašanje, mi se fokusiramo na prastaro kolektivno sećanje sačuvano u mitovima.
HIPOTEZA: Mitsko nasledje predstavlja kodirano nacionalno zaveštanje koje sadrži skrivene poruke koje su snažan faktor u formiranju nacionalnog mentaliteta i koje odredjuju način mišljenja i ponašanja nacionalnih grupa.
Mitologija je specifičan humani diskurs koji se razumeva podsvesno, kroz veoma arhaične pojmovne sisteme. Ipak, mitovi se mogu razumeti racionalno, kroz prevod u strukturalne forme: mitologeme.
Svaka mitologema čuva deo drevnog etičkog sistema nacionalnih grupa. Ključne mitologeme su referentne i danas, naročito u rizičnim situacijama, kada grupe i pojedinci moraju da čine instinktivne izbore. Na taj način mitsko nasledje odredjuje “obrasce ponašanja” naroda – svojih tvoraca i čuvara.
Cilj našeg istraživanja je da proniknemo u mehanizme nastanka i promocije modernih mitova koji danas utiču na sudbinu naroda.
Savremeni mitovi kao što su npr. oni o nacionalnim herojima (ili ratnim zločincima?), oličuju vrednosti koje nacionalne grupe istrajno afirmišu kao suštinski aspekt nacionalnog identiteta, ignorišući negativnu pa čak i otvoreno represivnu reakciju šire sredine.
IDEAL
Projekat finansira Evropska Unija
kroz program “Podrška civilnom društvu”
DRAMSKA EDUKACIJA ZA INTERKULTURALNO UČENjE Intercultural Drama Education And Learning I D E A L IDEAL je program koji kroz naprednu obuku nastavnika i pedagoga u oblasti drame i pozorišta, razvija instrumente za interkulturalno učenje, doprinoseći tako izgradnji socijalne kohezije i prevazilaženju diskriminacije među mladima u srpskom društvu. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Nosilac projekta je umetničko udruženje Bazaart iz Beograda, u saradnji sa partnerima: Tvrđava teatar iz Smedereva, Centar za kreativno odrastanje i multikulturnu saradnju CEKOM iz Zrenjanina, Centar za razvoj civilnih resursa CRCR iz Niša i Rudel iz Karkasona, Francuska. Pridruženi partneri su Međuopštinsko društvo za strane jezike i književnost Zrenjanin i Omladinsko pozorište PATOS, Smederevo.
U okviru programa koji traje godinu dana, ostvaruju se sledeće aktivnosti:
Program obuke za interkulturalno učenje prilagođen je potrebama u srpskom društvu, i ima za cilj formiranje nacionalne metodologije koja reaguje na socio-ekonomske razlike, etničku različitost, ugroženo rodno i generacijsko razumevanje, kao i ostale društvene izazove u lokalnoj zajednici. Program je dizajniran za nastavnike, kako bi im pružio praktične instrumente za svakodnevni rad sa mladima. Zasnovan na tehnikama drame i pozorišta, program ukazuje na edukativni potencijal drame i pozorišta, kao i umetnosti uopšte, u obrazovno-vaspitnom radu. Program obuhvata oko 100 edukatora u Srbiji, koji će veštine usvojene kroz program primeniti u radu sa mladima. Po završenom ciklusu doedukacije, nastavnici i profesori će, uz podršku umetnika – voditelja radionica, sa svojim grupama (stariji osnovci i srednjoškolci) raditi na pripremi pozorišnih produkcija koje će na svom terenu istraživati teme diskriminacije i kulturne različitosti. Program vodi tim stručnjaka koji čine profesionalni dramski pedagozi, reditelji, glumci, koreografi, dramaturzi, muzičari i likovni umetnici. Uključena je i stručna podrška psihologa u razvijanju instrumenata za edukatore, kako bi se, od materijala nastalog kroz radni proces, uobličile dve publikacije: Priručnik za interkulturalno učenje (štampan i distribuiran školama, i dostupan na internetu), i Vodič kroz kreativni dramski proces (štampan i dostupan na internetu). Takođe će nastati i dokumentarni film koji se bavi ključnim temama projekta. Edukaciju prate omladinske pozorišne produkcije u četiri grada u Srbiji, a najuspešnije su predstavljene na međunarodnim pozorišnim festivalima. Kao finale projekta, razvije se zajednička međunarodna ulična predstava koju će režirati reditelj iz Francuske. Premijerna izvođenja predstava praćena su javnim debatama na temu različitosti i tolerancije među mladima, koje okupljaju predstavnike društvenih grupa i struktura koje svojom saradnjom i delovanjem mogu doprineti unapređenju poštovanja različitosti i kulture dijaloga među mladima u Srbiji. Projekat finansira Evropska unija. Sadržaj saopštenja je isključivo odgovornost udruženja BAZAART.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| dr Bojana Škorc
ANALIZA STANJA I POTREBA ZA INTERKULTURALNIM UČENJEM Projekat: Dramska edukacija za interkulturalno učenje / IDEAL KONTEKST ISTRAŽIVANJA Društveni momenat u kome se nalazi Srbija danas obeležen je mnogobrojnim kontrastima i izazovima. Mladi se kao socijalna grupacija u okviru društvene zajednice nalaze pred istim izazovima i opterećenjima kao i duštvo u celini – kao što su npr. transformacija mreža ustanova koje se bave mladima, primarno ustanova obrazovanja i kulture, opšti negativni pokazatelji socio-ekonomskog položaja porodice, siromašenje, marginalizacija, masovni oblici nasilja, kao i dugoročne posledice ratne i izbegličke krize kojoj je zemlja bila izložena. Prema mnogobrojnim istraživanjima, vidljiv je porast nasilja medju mladima u okviru i izvan konteksta škole, na opštem nivou, kao i na regionalnom i lokalnom nivou (Popadić, 2009). Istovremeno, mnogobrojna istraživanja pokazuju da su neki od negativnih indikatora obrazovanja u Srbiji zabrinjavajući (Ministrastvo prosvete). Uticaj koji bi civilni sektor kao i alternativni oblici rada sa mladima mogli da izvrše u ovoj situaciji, mogao bi da donese dugoročne preventivne i pozitivne efekte na status mladih u obrazovnom, kao i u širem društvenom kontekstu. Opšti trend porasta nasilja i negativnih oblika društvenog ponašanja zahteva aktivaciju i pojačavanje delovanja postojećih resursa kroz transformaciju i obogaćivanje delovanja obrazovnih i kulturnih ustanova i profesionalaca koji direktno rade sa grupama mladih i dece u adolescentnom uzrastu. CILJ ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj istraživanja je integrisan u opšti plan projekta Ideal: a) sticanje uvida u intekulturalne kompetence i društveno/ psihološko/ individualni status mladih i dramskih pedagoga – nastavnika koji se bave dramskim radom sa mladima, b) izrada preporuka u vezi koncipiranja daljeg razvoja projekta sa dramskim pedagozima i mladima. To bi vodilo ka uvodjenju interkulturalnog učenja zasnovanog na dramskoj/ teatarskoj metodi rada sa mladima i procesu unapređenja i jačanja dramskog metoda sa mladima u i izvan zvaničnog obrazovnog institucionalnog okvira. Dugoročni ciljevi kojima će istraživanje pomoći je pravljenje smernica za sistemski rad sa dramskim pedagozima u Srbiji, izradu preporuka, modela rada, skretanja pažnje i senzitizacije javnosti, povećavanja motivacije kod mladih i druge aktivnosti. POSTUPAK Učesnici projekta – nastavnici su učestvovali na radionicama koje su održane kao 5 celodnevnih, aktivnih susreta tokom koji je pomoću posebno dizajniranog postupka otvoreno nekoliko ključnih pitanja:
Odgovori su prikupljeni tokom radioničkog rada, sumirani i analizirani. Biće prikazana kvalitativna analiza rezultata na nivou regije (grada) i na opštem planu. UČESNICI U istraživanju je učestvovalo ukupno 126 dramskih pedagoga iz 4 grada u Srbiji: Beograda, Novog Beograda, Niša, Smedereva i Zrenjanina. Struktura učesnika:
Raspored lokacija obuhvata dramske pedagoge iz centralne, urbane regije gradova, kao i iz manjih i malih mesta. Ovakav raspored prati realnu rasprostranjenost drame kao oblika rada i može se smatrati reprezentativnim za dalju analizu. Preporuka → Budući da je raspored lokacija reprezentativan, obuhvata urbane i suburbane regije kao i manje gradove i mesta, može se smatrati da je odabrana grupa adekvatna za postizanje ciljeva istraživanja. Profesionalni profil učesnika:
Profil učesnika pokazuje da se radi o heterogenoj grupi, od kojih velika većina 75.4% pripada zaposlenima u obrazovanju. Pored njih, zastupljeni su predstavnici nevladinog sektora aktivni u polju dramskog rada, aktivisti, predstavnici kulturnih i umetničkih grupa i ustanova. Zastupljenost aktivista izvan obrazovnih ustanova je značajno veća (do osam puta) u grupi iz Zrenjanina nego u ostalim, pa bi zaključivanje za nevladin profil moralo da bude uslovno prihvaćeno kao važeće za takvu lokalnu zajednicu. Pored postojećeg opreza, zaključci koji se izvode mogu se smatrati relevantnim za sve tri podgrupe učesnika. Najzastupljeniji su nastavnici/profesori srpskog (42 ili 33%) i drugih jezika (10 ili 8%). Ovo je verovatno povezano sa razumevanjem dramskog rada kao prikaza literarnih tekstova, što bi bio samo uži segment realno razvijenog dramskog rada u obrazovanju. Iznenađujuće je malo učešće pedagoga/psihologa (5%) i profesora Gradjanskog vaspitanja (2%), koji bi morali po sili programa koje izvode da budu okrenuti ka dramskom radu. Polna struktura grupa pokazuje prevlast ženskog dela, što je posledica realne dominacije ženskog pola u poslovima obrazovanja. Preporuka → Bilo bi poželjno u budućim koracima, posebno ako se planira postavljanje opštijih standarda u obrazovanju, da se u grupu uključi više osoba muškog pola, različitih strukovnih oblasti, a posebno stručni saradnici u školama i nastavnici/profesori Gradjanskog vaspitanja. Takodje, ukoliko bi projekat omogućio, bilo bi korisno razdvajanje grupa polaznika prema uzrastu sa kojim rade, pri čemu bi se ostali (NVO i kultura) opredeljivali slobodno. Što se tiče preventivnog delovanja, svi uzrasti su jednako važni, ali se oblici rada i pristup razlikuju. Iskustvo u nevladinom radu u obrazovanju pokazuje da je aktivitet i učešće profesionalaca najbolje kada je moguće dati neko dodatno potkrepljenje – ako se obukom može dobiti sertifikat, ako se priznaje kao zvaničan program, ako se obuka izvodi izvan škole (npr. vikend u hotelu), ako je prepoznata od Ministarstva prosvete i slično. Zato bi bilo poželjno zvanično akreditovati program obuke u katalogu programa obuke za profesionalce zaposlene u obrazovanju (nije veliki ni težak postupak, a dobija se zvanična diploma). Ukratko, razmisliti o dugoročnoj motivaciji učesnika. ANALIZA REZULTATA 1. Viđenje kulture – šta je to za učesnike i kako deluje na društvenom planu? Analiza prikupljenih odgovora pokazuje da učesnici kulturu definišu i opisuju kao (u zagradi je broj ponavljanja odgovora): - opšti način života (7), ponašanje, način ophodjenja (5), način mišljenja / sistem stavova (4), odnos, relacija izmedju ljudi (3), sve što je stvoreno od strane čoveka (3), skup običaja, tradicija (3), specifičan oblik ponašanja – govor, čitanje, ophodjenje (3), duhovna vrednost (2), skup normi, konvencija (2), “lepo” (1), identitet, “biti svoj” (1). (Sreću se i kreativni odgovori koji se ne mogu klasifikovati, kao na primer: “Sklad izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg.” “Najteža lekcija za objašnjavanje deci.”) Preporuka → Budući da je kultura veoma široko shvaćena, bilo bi poželjno u daljem planiranju projektnih koraka očuvati što veću širinu u pristupu. Kada se planiraju i definišu aktivnosti, ostaviti prostor za različita shvatanja i tumačenja – pokazano mišljenje je da je kultura najopštiji pristup svetu, koji se vidi preko konkretnih postupaka, osećanja i stavova. Usmeravanje učesnika prema konkretizovanju i smeštanju pojma u praktični okvir bi mogao da bude koristan sledeći korak. To se postiže ubacivanjem u sledeće radioničke aktivnosti pitanja tipa: “U čemu se ogleda kultura?”, “Na koje načine drugima postaje vidljiva kultura?” “U kojim situacijama konkretno radite sa kulturom, kako to izgleda?”, “Kako vi učestvujete u kulturi”… Ova preporuka je opšta i odnosi se više na budući rad u kulturi, nego na konkretan projekat. 2. Koji su, prema učesnicima, najvažniji momenti definisanja nacionalnog kulturnog identiteta? Kvalitativna analiza odgovora pokazuje da učesnici povezuju nacionalni kulturni identitet sa (u zagradi je broj ponavljanja odgovora): - jezik (8), tradicija (4), lično osećanje pripadnosti (3), kulturni idenitet (3), problem nastavnih programa koji ne tretiraju nacionalni identitet na odgovarajući način (2), veštačka tvorevina koja se aktivira u krizi (2), pluralizam (1), religija (1). Postoji visoko slaganje oko važnosti jezika za nacionalni identitet, dalje on se povezuje sa tradicijom, kulturnim identitetom i jakim emocijama. Jedan deo učesnika izbegava da govori na ovu temu, smatrajući je provokativnim (neprijatnom). Preporuka → U sledećim radioničkim aktivnostima bi bilo uputnije ovo pitanje tretirati indirektno, kroz povezane aktivnosti ili bliska pitanja. Pošto se pojavljuju razilaženja i veći emocionalni angažman nego kod pitanja kulture, ovo pitanje bi trebalo tretirati indirektno, npr. umesto nacionalnog identiteta početi sa ličnim, pa postepeno širiti pojam. Ova preporuka bi važila i za rad sa mladima. Budući da dalje tretiranje ovog pitanja nije u fokusu projekta, treba ga razumeti kao dopunsku informaciju korisnu za rad sa pedagozima. 3. Kako učesnici vide mlade, kako sebe na Benetovoj skali interkuturalnosti? Benetova skala interkulturalne osetljivosti je prikazana kao šestostepeni proces koji se posmatra od jednog (etnocentrizam) ka drugom opozitu (etnorelativizam). Tabela prikazuje kako dramski pedagozi vide svoju sredinu prema Benetovoj skali
Tabela prikazuje kako dramski pedagozi vide mlade prema Benetovoj skali
Stiče se utisak da su učesnici kod opredeljivanja više bili vodjeni polaritetima “centrizam” – “relativizam”, nego pojedinačnim imenima podeoka. Pošto je Benetova skala kvalitativna skala diskretnog tipa, pojava odgovora koji se nalaze izmedju podeoka, nije legitimna (ne može se biti izmedju dva kvaliteta koja se razlikuju). Uopšte posmatrano, učesnici su svojim opredeljenjem više pokazivali koliko su daleko od nekoga od polova, nego kom podeoku pripadaju, tako da je odgovore tačnije tumačiti na taj način. Najviše vrednosti kod mladih nalaze u oblasti “prihvatanje” i “odbrana”, a kod okruženja “odbrana”, “minimiziranje” i prihvatanje”. Ekstremni etnocentrizam se ređe pojavljuje, i to kod grupe mladih, dok u okruženju skoro da nije zastupljen. Ne uočavaju se krupne i dramatične razlike, ali razlike izmedju mladih i okruženja vidimo kod:
Preporuka → Okruženje bi moglo da deluje na mlade u oblasti etnocentrizma (rad na prevenciji izolacije, separacije). Prevencija izolacije, separacije i etnocentriranosti kod mladih se najefikasnije postiže radom u mešovitim grupama. Da bi se ovo ostvarilo, potrebno je u dramskom radu mešati grupe gde god je moguće. Generacijska mešovitost, polna, socio-ekonomska, etnička, uzrasna, daju nov kvalitet radu. Ukoliko postoji rizik pri formiranju grupa mladih mešovitog tipa (uključivanje potencijalnih “meta”), on se može umanjiti tako što se na početku rada jasno govori grupama da će rad biti završen zajedničkim aktivnostima. Tokom rada u završnoj seriji radionica uključiti čitavu grupu, na primer, četiri poslednje radionice je izrada zajedničkog performansa. Tamo gde bi rizik bio vrlo visok (etničko mešanje, polarizovanost, tenzija) može se početi paralelno sa više grupa, pa ih postepeno spajati kroz unapred osmišljene aktivnosti, na primer, raditi na izabrane teme koje potiču od mladih, a zatim na kraju pripremiti zajednički javni performans, prezentaciju ili dramski komad. Sa druge strane, okruženje bi moglo da uči od mladih u oblasti odbrane (prevencija omalovažavanja, superiornosti, obrtanja u suprotnost). To ukazuje, verovatno, na autoratitivan stav koji je karakteristika okruženja, a vezan je sa partrijarhalnim vrednosnim sistemom u kome se “zna ko je gazda”. Dobijene razlike na ovom podeoku idu u korist grupe mladih i posledica su verovatno, generacijskog jaza, tj. tendencije odraslih da se začaure u svoje pozicije i zauzmu stav nipodaštavanja. Uopšteno gledano, Benetova skala pokazuje nešto pozitivniji – ali još uvek nedovoljno pozitivan – stav mladih, nego okruženja, što verovatno odgovara realnoj slici u kojoj grupa mladih ima više otvorenosti za razlike, nego standardno okruženje u kome se nalaze. To ukazuje na potrebu šireg zahvatanja u radu sa mladima, tj. neophodnost pravljenja šire politike koja zahvata i mlade i okruženje (aktivnosti mladih koje su vidljive okruženju – pozorište, kampanja, javna prezentacija). 3. Koje oblike različitosti i sličnosti učesnici prepoznaju kao aktuelne u svom kontekstu? SLIČNOSTI – RAZLIKE MEDJU PEDAGOZIMA KOJI RADE SA MLADIMA Beograd (sličnosti – razlike):
Grupa iz Beograda kao osnovne oblasti u kojoj su slični vidi: socio-ekonomsku, urbano-ruralnu i jezičku. Najuočljivije razlike se sreću u vezi nacionalnih osećanja, generacijske razlike i mikro-socijalne. Novi Beograd (sličnosti – razlike):
Učesnici iz Novog Beograda vide najveće medjusobne sličnosti u oblastima socio-ekonomska, profesionalna, obrazovna, urbano-ruralna, jezička i rasno-etnička. Najuočljivije razlike se sreću u oblastima nacionalnih osećanja, generacijskoj, mikro-socijalnoj i subkulturnoj. Nalaz je sličan kao na Beogradskoj grupi, osim što je broj i razlika i sličnosti veći. To je verovatno, posledica realne veće mešovitosti stanovništva Novog Beograda u odnosu na centralni deo grada. Posebna pažnja projekta bi trebalo da bude posvećena suburbanim delovima većih gradova jer je u njima socijalna, ekonomska i kulturna klima značajno drugačija u odnosu na centar. Niš (sličnosti – razlike):
Zbog veoma malog broja učesnika nije moguće tumačiti podatke, oni će zato biti pripojeni opštoj tabeli. Smederevo (sličnosti – razlike):
Učesnici iz Smedereva vide najveće sličnosti u oblasti socio-ekonomskoj, jezičkoj i rasno-etničkoj, dok su razlike uočljive u generacijskom i mikro-socijalnom polju, i nešto manje u polju nacionalnih osećanja. Učesnici doživljavaju sredinu kao mesto gde postoji generacijski jaz, veće razlike izmedju porodičnih miljea i nacionalnih osećanja. Zrenjanin (sličnosti – razlike):
Učesnici iz Zrenjanina ističu manja slaganja oko sličnosti (nema četiri ista odogovora) a mnogo više ističu razlike (rasna-etnička, generacijska, mikro-socijalna i religijska). Uopšteno posmatrano, ova grupa ima najmanji stepen koherentnosti, a najviši stepen pokazanih razlika. Ovakvo viđenje sebe i svog okruženja zahteva akciju i dodatni rad sa pedagozima, jer ukazuje na nebalansiran stav i insistiranje na različitosti, mnogo više nego koheziju i insistiranju na zajedničkim pokazateljima. Ovo može da bude posledica realne raznolikosti medju članovima zajednice, a možda je i reakcija na negativno stanje u zajednici. Ono što ističe ovu grupu jeste prevlast razlika, koja može da bude pokazatelj dezintegracije zajednice. Zbirno (sličnosti – razlike) medju pedagozima:
Rezultate je moguće posmatrati kroz najveći raspon izmedju sličnosti i razlika. Najveći rasponi se vide na sledećim oblastima: Ukupno gledano, učesnici (dramski pedagozi) se najsličnijim vide u socio-ekonomskoj, urbano-ruralno, jezičkoj i etničkoj oblasti. Najveće razlike se pojavljuju u mikro-socijalnoj, generacijskoj, subkulturnoj, nacionalnom osećanju, religijskoj i političkoj oblasti. Ove podatke ćemo posmatrati i tumačiti u celovitom kontekstu, zajedno sa nalazima o tome kako pedagozi vide sebe u kontekstu diskiminatorskog ponašanja. RAZLIČITOSTI KOD MLADIH – REGIONALNO Na pitanje na koje različitosti mladi najburnije reaguju, učesnici se odlučuju za tri od 16 ponudjenih oblasti (obasti su iste kao u prethodnom).
Prema pedagozima, toleranciju mladih treba razvijati prema sledećim oblastima: - socio-ekonomski status (preziranje siromaštva, isključivanje siromašnih, podsmevanje odeći, mirisu, načinu života), - polno, rodno opredeljenje (odbacivanje “čudnih”), - subkulturno opredeljenje (sukobljavanje sa drugim kulturnim miljeima, navijački sukobi, rokeri vs. turba i sl), - urbano – ruralno poreklo (prezir prema mladima iz seoskih sredina, odbacivanje vrednosti karakteristčnih za tu sredinu), - rasno-etničke različitosti (prezir prema Romima, ponižavanje Roma, ruganje, isključivanje). Kako se vidi, postoje razlike u reakcijama mladih u zavisnosti od toga u kom delu grada žive. Posebno bi bilo važno pojačati rad u suburbanim delovima zbog velike šarolikosti medju mladima, a ograničene kulturne ponude. Rang-lista različitosti kod mladih Niš: Rodna (11), 2. Socio-ekonomska (10), 3. Subkulturna (8), 4. Urbano-ruralno (7), 5. Religijska (4), 6. Nacionalno osećanje (3), 7. Rasna i etnička (2), 8. Regionalna, Zdravstvena, Mikro-socijalna (1), 9. ostalo (0). Upadljiva je pojava religijskih razlika, kao i nešto jača reakcija na nacionalno osećanje nego u drugim regijama. Teme rada sa mladima u ovoj regiji bi trebalo da budu: tolerancija na ekonomske razlike (bilo u negativnom ili pozitivnom smislu, kao negativna reakcija na bogatstvo drugih), polna – rodna korektnost (rad na transformaciji patrijarhalnih vrednosti prema liberalnijem i savremenijem modelu), rad na toleranciji subkulturnih obrazaca (druga škola, drugi fudbalski tim, druga muzika, drugi stil oblačenja), rad na religijskoj toleranciji (prema Romskoj zajednici druge vere, prema drugim religijama). Rang-lista različitosti kod mladih Smederevo: 1. Socio-ekonomska (16), 2. Polna–rodna (15), 3. Subkulturna (13), 4. Rasna-etnička (5), 5. Mikro-socijalna, Generacijska (4), 6. Politička (3), 7. Religijska, Obrazovna (2), 8. Jezička, Urbano-ruralno (1), Ostalo: Regionalna, Zdravstvena, Profesionalna, Ideološka, Nacionalno osećanje (0). Dodato: sportska-navijačka (3). Tematski, rad sa mladima bi trebalo da se usmeri na: toleranciju socijalnih razlika (toleranciju na vidljivo siromaštvo), rodnu-polnu korektnost (toleranciju prema “čudnima”, devojkama sa razvojnim problemima, osobama sa manje vidljivom seksualnom orijentacijom), toleranciju na subkulturnu različitost (različite grupe mladih, navijača, škola, timova, ukusa, prema došljacima), kao i na rasno – etničku toleranciju (inkluziju Roma, nacionalnih manjina, toleranciju prema drugim narodima). Rang-lista različitosti kod mladih Zrenjanin: 1. Socio-ekonomska (24), 2. Rasna i etnička (16), 3. Polna (15), 4. Urbano-ruralno (9), 5. Regionalna, Generacijska (8), 6. Religijska (6), 7. Nacionalno osećanje, Politička, Ideološka, Subkulturna (4), 8. Jezička (2), ostalo: Obrazovna, Profesionalna, Zdravstvena, Mikro-socijalna (0). Dodato: Karakter (3). Tema za rad sa mladima u ovoj regiji su: tolerancija na socijalne razlike (razumevanje i prihvatanje siromaštva, nejednakih socijalnih mogućnosti), rodna – polna korektnost (prhivatanje “čudnih”, jednako tretiranje devojaka, poštovanje prema suprotnom polu), rasna – etnička tolerancija (prihvatanje drugih etniciteta, izlaženje iz ličnog nacionalnog, integrativni stav prema drugim etničkim grupama, uključenost u meštovite grupe i aktivnosti). RAZLIČITOSTI KOD MLADIH – ZBIRNO Zbirna lista različitosti na koje mladi najburnije reaguju: Najveće razlike kod mladih se pojavljuju na socio-ekonomskom, polno-rodnom, subkulturnom, urbano-ruralnom i rasno-etničkom polju. Znatno niže su na regionalnom, generacijskom polju, polju nacionalnog osećanja, religijskom, mikro-socijalnom i političkom. Sasvim su niske u ostalim poljima. Preporuka → Ova slika najjasnije upućuje na pravce delovanja prema mladima. Delovanje koje se preporučuje ne treba da teži smanjivanju razlika, jer to nije ni moguće ni poželjno, već prema razvijanju tolerancije i spremnosti na integrisanje razlika. Kako se vidi, siromaštvo (ponegde i bogatstvo koje je vidljivo, pa “štrči” u zajednici), pol (seksualno opredeljenje, devojke, “čudni”), subkulturni milje (druga moda, druga muzika, drugi fudbalski klub), etnička pripadnost (najčešće Romi, druge etničke zajednice, manjine) i gradsko-seoska pripadnost su najvažniji osnovi za pojavljivanje konflikata, sukoba i diskriminacije, što se podudara sa izborom scena diskriminacije (5. tačka). 5. Kakve oblike diskriminatoriskog ponašanja učesnici vide kao reprezentativne u svom okruženju i kako bi se moglo delovati? Učesnici su se opredeljivali za prikazivanje sledećih tema diskriminacije:
Najčešće prikazani oblici nasilničkog ponašanja i konflikata se mogu svrstati u dve grupe – oni kod kojih postoji ekscesna priroda (ispadi, tuče, trenutna malteriranja, dobacivanje, ponižavanje, napad) i oni koji su dugoročniji (etiketiranje, odbacivanje, isključivanje iz grupe, izbegavanje). Iz toga proizilazi da preventivne akcije ne mogu biti iste – na ekscesno delovanje je odgovor brz i energičan, a na dugoročnije je slabijeg intenziteta ali trajno i sistematski. Najčešće prikazane situacije su nasilničko ponašanje prema slabijima, manjinama, ekonomski ugroženima, Romima, homoseksualcima, sukobi medju navijačima, ogovaranje i tužakanje, izbacivanje iz društva, ruganje i ponižavanje i slično. Pri koncipiranju i izvodjenju performans-prikaza konflikata i situacija u kojima se pojavljuje diskriminatorsko ponašanje, vidi se da je bilo mnogo lakše prikazati problem, nego i aktivno delovanje u takvoj situaciji. Tokom diskusija koje su se pojavljivale, vidljivo je da pedagozi sebe najčešće vide kao nekoga bližeg “žrtvi” nego “akteru dogadjaja”. I pored vidljivog saosećanja i potrebe da se objekat agresije zaštiti, pedagozi pokazuju kao da ih situacija prevazilazi, da se osećaju pasivno i bespomoćno. Preporuka > Osećanje bespomoćnosti i pasivnosti moglo bi se ublažiti i prevazići ako se edukativni rad orijentiše na osnaživanje i podršku dramskim pedagozima, njihovo povezivanje sa drugim društvenim akterima (učenicima, učeničkim udruženjima, đačkim parlamentom, nevladinim aktivistima) i konkretizovanje realnih društvenih odgovornosti. Većina performansa koja je odigrana događa se u školskom kontekstu, ali ga prevazilazi, nije poreklom iz njega nego iz mnogo dubljih socio-psiholoških korena. Zato nije ni za očekivati da će dramski pedagozi videti sebe kao uspešnog borca protiv diskriminacije, nije realno da oni to i mogu. U budućim radioničkim koracima potrebno je: osnaživanje i ohrabrivanje dramskih pedagoga, konkretizacija i suočavanje sa realnošću (razjašnjenje šta se može, a šta ne može učiniti), realno sagledavanje lične odgovornosti, lične pedagoške uloge i društvenih odgovornosti.
Oblasti delovanja prema pedagozima Postoje dva plana delovanja prema pedagozima:
Kod definisanja sličnosti – razlika ukazuje se stepen slaganja / neslaganja oko životnih oblasti. Pedagozi iz Zrenjanina pokazuju daleko viši stepen razlika, nego sličnosti, što ukazuje na problem integrisanosti zajednice, kao i da bi trebalo posvetiti posebnu pažnju pedagozima iz ove regije, jer verovatno, rade u težim okolnostima sa mladima. Istovremeno je u nekim sredinama (Novom Beogradu i Smederevu) bio vidan otpor da se govori o razlikama i da se one imenuju, što se može shvatiti kao odbrambena reakcija ili pokušaj da se minimizira ili porekne postojanje razlika. Ohrabrenje i podrška su potrebni zato što u predstavljenim konfliktnim situacijama pedagozi sebe doživljaju kao pasivne, nemoćne ili bespomoćne. Razlike u shvatanju dramskog metoda – učesnici ne samo da izvode različite aktivnosti sa decom/mladima, nego se stiče utisak da im nije jasno polje dramskog rada. Uža, fokusirana profesionalna edukacija koja bi se više naslanjala na dramsko, a manje na pedagoško polje, dala bi nov profesionalni kvalitet učesnicima. Oblasti delovanja pedagoga prema mladima– zbirno Učesnici su se opredeljivali za prikazivanje sledećih tema diskriminacije: 1. Socio-ekonomska (Beograd, Novi Beograd, Niš, Smederevo, Zrenjanin), 2. Polna – rodna (Beograd, Novi Beograd, Niš, Smederevo, Zrenjanin), 3. Subkulturna (Beograd, Novi Beograd, Niš, Smederevo), 4. Rasna – etnička (Beograd, Smederevo, Zrenjanin), 5. Urbano – ruralno (Beograd, Niš, Zrenjanin) i 6. Regionalno (Zrenjanin).
Kako se vidi, na opštem planu je neophodno delovati u oblastima tolerancije na socio-ekonomske razlike svuda, polno – rodno – seksualne tolerancije svuda, subkulturne različitosti kao i rasno – etničke tolerancije u četiri regije (skoro svuda), a takodje u oblasti urbano-ruralno različitosti u tri regije, dok se regionalna različitost pojavljuje samo u regiji Zrenjanina. Ovo ukazuje na veliku sličnost izmedju regija po tome kako pedagozi vide najvažnije oblasti delovanja. Nadalje, to znači da se može organizovati opšti nacrt projekta koji bi pokrivao ove oblasti, a koji bi bio relevantan za primenu svuda, kako u navedenim regijama, tako i u regijama koje nisu bile ispitivane, jer je veoma mala šansa da bi se tamo pojavile ključne oblasti različite od već prikazanih. Sadržaj oblasti delovanja prema mladima – vrednosni tipovi Istraživanje pokazuje da je potreba za interkulturnim učenjem medju mladima najizraženija u oblastima: 1. Socio-ekonomskoj – burne reakcije na vidljive socijalne razlike, vidljivo siromaštvo, vidljivo bogatstvo vršnjaka, razlike u stilu života, odeći, ponašanju, statusnim simbolima (marka patika, mobilnog, odeće). Grupe koje su diskriminisane su: vidljivo siromašni, vidljivo slabijih statusnih simbola, slabije obučeni, “nemarkirani”. 2. Polno-rodnoj – reakcije na “čudne” osobe koje odstupaju od polnog stereotipa, homoseksualce, ženski pol, feminizirane muškarce, anti-mačo muške modele. 3. Subkulturnoj – negativna reakcija prema vršnjacima koji odstupaju od vrednosnog stereotipa (uče, ne šminkaju se, nisu agresivni, ne slušaju folk, nisu skloni sukobima), koji dobijaju etikete “šteber”, “sektaš”, “smarač” i slično. 4. Urbano-ruralna – negativne reakcije na osobe iz manjih sredina, “seljake”, dodjoše, nove u gradu, učenike iz drugih mesta, kontra-model je urbani junak koji je superioran i nedostižan. 5. Rasno-etnička – negativne reakcije na pripradnike drugih nacija, najčešće, agresivno ponašanje prema Romima, drugim nacionalnostima, fizički sukob izmedju grupa razlitih nacionalnosti. Tipovi vrednosti koje se mogu primetiti iz komentara pedagoga je da svaka od navedenih oblasti intervencije ima određeni tip osobe koja simboliše ovaj oblik diskriminacije:
To ukazuje na potrebu da se utiče na gradjenje novog modela vrednosti medju mladima. Oblasti delovanja predagoga prema mladima – grad/regija Razlike izmedju regija, posmatrane kroz najzastupljenije oblike diskriminacije, kao i kroz rang-listu koju su napravili pedagozi, pokazuju da postoji ista grupa oblasti intervencije, ali su one različito naglašene. Rang-list najburnijih reakcija je skoro identična definisanju ključnih oblasti. Ona pokazuje da je kod mladih potrebno delovati na sledeće oblasti diskriminacije:
Koncepcijski, projekat u sledećim koracima može bez rizika da se koncentriše na navedenih 6 oblasti koje su ključne i da na taj način utiče na proces transformacije vrednosnih tipova kod mladih.
2. PREPORUKE ZA RAZVOJ PROGRAMA: Preporuke u vezi rada sa dramskim pedagozima
Preporuke u vezi rada sa mladima
Preporuke u vezi dugoročnih efekata projekta
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
