Naučna analiza
MIT KAO SUDBINA
Složenost mitskog nasleđa nalaže temeljan pristup istraživanju i uslovljava da se ono sprovede kroz složen, višestruk i kontinuiran proces. Mitski materijali su tokom vekova doživeli mnogostruke transformacije: oni nose tragove masivnih civilizacijskih pokreta, kulturnih susreta i promena, kao i naslage invencija i intervencija svojih savremenika, posebno umetnika (pevača, slikara, kipara, zanatlija-umetnika, nadarenih sveštenika, itd.). Otuda su mitovi – njihov očuvan pojavni oblik koji kao umetničko tkivo zaodeva osnovnu poruku – do određene mere kontaminirani, što doprinosi zahtevu da se mitska građa pre svega činjenično raščlani.
Stoga je polazna faza u našem – svakako prvenstveno umetničkom procesu – istinoljubiva naučna analiza mitskog materijala.
U saradnji s naučnim saradnicima: etnolozima, antropolozima, istoričarima umetnosti i kulture, itd, na početku istraživanja treba da se utvrde istorijske, kulturne i druge datosti, da se sazna i razume kontekst u kome je neki mitski element nastao i imao svrhu, koje su prakse bile vezane za njega, koja ga je njegova vrednost očuvala i učinila besmrtnim.
Takođe želimo da mladi umetnici – učesnici u procesu – usvoje nešto od principa naučnog rada: intelektualnu radoznalost, temeljnost u pripremi, analitičnost, pronicljivost, objektivnost, itd. kao odlike koje čine kvalitetnog savremenog umetnika.
U metodološkom smislu, svrha ove faze jeste da se otpočne proces tokom kojeg se mitski artefakti transformišu u artikulisan umetnički rad.
Polazna tačka za ovaj proces su sačuvane legende, pesme, igre, slike itd, koje su umetnici-učesnici odabrali i priložili u fond za istraživanje.
Priloženi mitski elementi su ‘dokumentarne’ prirode – narativi, muzički, plesni, vizuelni i drugi umetnički oblici; arheološki, etnološki i drugi artefakti – maske, kostimi, ritualni objekti; mape ili fotografije naselja, hramova, grobalja itd.
Prvi korak u istraživanju, dakle, koji omogućava saradnja sa naučnicima, jeste da se otkriju istorijske, kulturne i druge činjenice, i rasvetli kontekst u kome su određeni mitski elementi nastali: šta je bila njihova svrha, koje prakse su sa njima bile povezane, koje vrednosti su ih sačuvale od pada u zaborav itd.
Ishod ove faze su knjige i članci.
________________________________________
Tok procesa istraživanja:
BAZAART, Beograd / Naučno istraživanje / Faza 1
Pripreme za ulazak grupe BAZAART u prvu fazu projekta Mit kao sudbina počele su u decembru 2005. godine upoznavanjem učesnika sa planom rada i dogovorom o dinamici rada na projektu. 16. januara 2006. godine počeo je redovan rad grupe dva puta sedmično, u prostorijama Centra za kulturu Stari Grad.
Pripremni rad u ovom periodu odvijao se prema potrebama članova – simultano je obuhvatao kondicione radionice na dramskim tehnikama, i periodične konsultacije oko prikupljanja materijala za istraživanje u prvoj fazi projekta.
Najčešći način u vodjenju ovog dela procesa bile su diskusije cele grupe o prikupljenim mitskim elementima, uz značajnu pomoć onih članova čije stručno opredeljenje leži u oblasti humanističkih nauka (posebno etnologije i antropologije), književnosti i dr.
Ovaj period bio je izuzetno značajan jer se veći broj učesnika po prvi put susreo sa ovakvim načinom rada gde razgovori o predlozima materijala pomažu učesnicima da stvore jasne predstave o onome što ih interesuje. Kroz zajedničke razgovore postepeno je sprovedena selekcija svih predloga, i svaki učesnik se odlučio za jedan mitski element kao materijal koji prilaže u fond grupe za istraživanje tokom projekta.
Učesnici su u pisanoj formi sažeto obrazložili svoju motivaciju za rad na odabranim mitskim elementima – artefaktima, i prikupili su osnovni etnografski i etnološki materijal kojim potkrepljuju svoj izbor (fotografije, navodi iz zbornika i druge stručne i naučne literature).
Tako kompletirani materijali dostavljeni su naučnom saradniku grupe BAZAART prof. dr Ivanu Kovačeviću koji je u saradnji sa koordinatorkom projekta razmotrio sve predloge i izvršio konačnu selekciju materijala koji će ući u dalju razradu tokom projekta. Pripreme za radionicu obuhvatale su i dogovor oko načina prezentacije materijala, što je za učesnike u projektu takođe bilo novo i značajno iskustvo.
Kroz pripremni rad grupa BAZAART je postigla snažniju integraciju i izgradila funkcionalnu strukturu gde su odgovornosti primereno raspodeljene; članovi grupe su razvili sposobnosti sticanja uvida u nov i dotada nepoznat predmet istraživanja, izgradili su međusobno poverenje tokom istraživanja, i ovladali su tehnikama prezentacije.
Pripremili Zoran Rajšić i Aleksandar Čajić
Posle dvomesečnog pripremnog rada na prikupljanju i obradi mitskih elemenata i materijala, 25. marta 2006. godine održana je naučno-analitička radionica pod nazivom „Naučna analiza mita“ koju je vodio antropolog prof. dr Ivan Kovačević, u svojstvu stručnog saradnika grupe BAZAART.
Cilj radionice je da putem naučne analize dovede do zaključaka o mitskim materijalima koji će poslužiti kao osnova za dalji istraživački rad tokom projekta.
Profesor Kovačević započeo je radionicu predavanjem Uvod u naučnu analizu mita gde je učesnike upoznao sa osnovnim pojmovima i opštom postavkom strukturalne analize mita kao metoda koji je primenio prilikom odabira i tumačenja materijala učesnika.
Učesnici su potom u trominutnim izlaganjima predstavili svoje materijale, koje je profesor Kovačević svrstao u šest grupa po kriterijumima sličnog porekla ili tematske srodnosti: Mitska bića – Vile i Sen; Majka i materinstvo – Uspavanka, Bogomoljačka pesma, Bajalice protiv uroka; Tradicijski i neotradicijski simboli – Slave kod Srba i Belo platno; Zmaj – biće narodnih predanja; Lutke i maske; Gradozidanje – Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini.
Iako kvalitet priloženih materijala nije osporen, tri grupe nisu prihvaćene za naučnu analizu: Mitska bića Vile i Sen, uz obrazloženje da materijali nisu praćeni adekvatnom naučnom građom (Vile), odnosno da spadaju u zonu fantazije (Sen); Tradicijski i neotradicijski simboli Slave i Belo platno, kojima relativno skorašnja obojenost neomitskom svešću zamagljuje prvobitne karakteristike; i Lutke i maske, koje se koriste u brojnim i veoma raznorodnim praksama te se ne mogu podvesti pod jedinstven princip (lutke i maske ipak predstavljaju dragocen motiv koji se kroz umetničku razradu može inkorporirati u druge teme).
Profesor Kovačević je izdvojio sledeće materijale koji imaju naučni potencijal za dalju razradu:
Majka i materinstvo: Tri odabrane pesme – Uspavanka, Bogomoljačka pesma i Bajalica – govore o materinstvu, o ograničenjima, emotivnim nabojima i oštećenjima žene u patrijarhalnoj porodici i patrijarhalnom poretku.
Zmaj – biće narodnih predanja: Verovanje u zmaja predstavlja žensku borbu za moć u patrijarhalnom društvu: preko zmaja žene mogu da steknu određenu moć i uticaj u sferi koja je tradicionalno pod apsolutnom muškom kontrolom.
Gradozidanje: Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini mogu se posmatrati kroz jedinstveno pitanje realne ili zamišljene redistribucije socijalne moći u patrijarhalnom poretku, kroz simboličko žrtvovanje žene od strane društva (muško čitanje) i imaginarnu satisfakciju za počinjeno nasilje nad ženom (žensko čitanje).
Profesor Kovačević je ukazao da odabrane materijale povezuje tema muško-ženskih odnosa u patrijahalnom društvu, s dvostrukim akcentom: na mehanizmima redistribucije društvene moći unutar zadatih uloga i na emotivnom aspektu tih odnosa i uloga u društvu.
Radionici su prisustvovala 33 učesnika – članovi grupa BAZAART, Beograd i PATOS, Smederevo, koordinatori partnerskih grupa iz Ljubljane, Mostara, Banja Luke, Zvečana i Smedereva, i predstavnici saradničkih ustanova iz Smedereva i Beograda.
Radionica je održana u prostorijama Centra za kulturu Stari Grad u Beogradu, uz tehničku podršku Centra za kulturu Smederevo i Centra za profesionalni razvoj i konsalting Univerziteta umetnosti u Beogradu, i uz finansijsku podršku Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Evropske fondacije za kulturu.
Pripremili Nataša Janković i Danijel Nikolić
MATERIJALI PRIHVAĆENI ZA DALJU RAZRADU, BAZAART, Faza 1
Majka i materinstvo: Uspavanka, Bogomoljačka pesma i Bajalica govore o majčinskoj ljubavi i brizi za dete – tek rođeno, još nerođeno ili jako malo dete.
U patrijarhalnom poretku krajem 19. i početkom 20. veka ženi je data isključivo prokreativna – biološka funkcija i funkcija rane socijalizacije koja je posebno u slučaju muškog potomstva vremenski limitirana.
Muška deca već oko pete godine izlaze iz majčine socijalizatorske nadležnosti i prelazile pod starateljstvo muških članova porodice, oca, stričeva, dede itd, dok ženska to čine nešto kasnije, ali potpuno i zauvek: ćerka, naime, udajom odlazi iz kuće i više se u nju ne vraća.
Takvom društvenom postavkom žena biva emotivno oštećena, i za to odricanje ne dobija nikakvu socijalnu satisfakciju: u patrijarhalnom poretku rađanje se smatra njenom obavezom, dužnošću, poslom koji je biološki dat, bez mogućnosti za ikakav stvaran uticaj na individualni i socijalni red, na socijalni plasman deteta, o kome odlučuje muški deo porodice.
Tri odabrane pesme nose značenja koja su skrivena, ali realna i racionalna: one govore o materinstvu iz vizure majke, o biološkoj i socijalnoj funkciji materinstva, o ograničenjima, emotivnim nabojima i neminovnim oštećenjima žene u patrijarhalnoj porodici i patrijarhalnom poretku koji je opšti model društva u Srbiji i šire kod Srba krajem 19. i početkom 20. veka.
Zmaj – biće narodnih predanja: Zmaj je gradobranitelj i zaštitnik sela/kraja od nevremena. Verovanje u biće koje štiti od nevremena rasprostranjeno je na Balkanu dvojako: u Šumadiji, Pomoravlju, Povardarju i u istočnoj Srbiji veruje se da nevreme odgoni nadprirodno biće – zmaj, a u Crnoj Gori, delu Metohije, zapadnoj Srbiji i u Hercegovini veruje se da to čini čovek koji se naziva zduhać. Dok zduhać spava, njegova duša izlazi iz tela i na nebu se bori sa drugim zduhaćima, nevremenom ili alom koja donosi nevreme.
I dok je zmaj poznat kao ljubavnik lepog obličja, koji noću posećuje žene i devojke u selu koje štiti, zduhać je ugledni član društva, vojskovođa koji ume da predskaže ishod bitke (istorijski primer: Marko Miljanov), i koji uživa znatne socijalne i materijalne privilegije.
Teritorijalna podela verovanja u zmaja ili zduhaća poklapa se sa razlikom u načinu kako zajednica privređuje, i da sledstvenim stepenom rigoroznosti patrijarhalnog poretka.
U zoni gde je privreda stočarska i ratničko-pljačkaška (Crna Gora, Hercegovina itd.), kultura je izrazito maskulina i dovodi do ekstremnog patrijarhalnog poretka gde žena nema priliku da ostvari realnu moć u društvu.
U zoni gde preovladava zemljoradnja u kojoj žena ravnopravno učestvuje kao radna snaga (Šumadija, pomoravsko-povardarski kraj itd.), i gde vlada blaži oblik patrijarhalnog poretka, žena može da postane moćan religijski funkcioner koji preko zmaja upravlja vremenskim prilikama. Na taj način ona sebi pribavlja veliku važnost u zajednici, a kroz nju i sve ostale žene.
Sa ovim verovanjem je vezan i običaj koji poznajemo kao dodole, koji se može posmatrati kao inicijacijski obred devojaka u grupu onih koje mogu stupiti u vezu sa zmajem i postati potencijalni manipulatori važnim i poželjnim mitskim bićem.
Verovanje u zmaja, rečju, jeste ženski odgovor na apsolutnu mušku kontrolu u patrijarhalnom društvu.
Gradozidanje – Zidanje Skadra i Mit o Prokletoj Jerini: Krajem 18. i početkom 19. veka kada su zapisane narodne pesme i legende, gradovi su bili nešto veliko i misteriozno čemu Srbi seljaci nisu znali ni namenu ni način nastanka, jer je njihovo tehnološko znanje bilo u velikoj regresiji u odnosu na znanje srpskih graditelja iz 13. i 14. veka kada su se zidale crkve, utvrđenja i gradovi. Gradozidanje u 18. pa i 19. veku predstavlja misteriju u koju su utkane dve veoma dramatične legende: Zidanje Skadra je jedini pomen ljudske žrtve u celokupnoj tradicijskoj kulturi Srba, pa se stoga može smatrati da pripada simboličkoj a ne realnoj (istorijskoj) ravni; mit o Prokletoj Jerini, pak, mizogena je priča u koju je investirana ogromna količina negativnih emocija.
Moguće je više čitanja ovih legendi, obavezno iz ključa vremena kada su one zapisane (18 – 19. vek), ali ovom prilikom fokus je usmeren na dva moguća čitanja: muško i žensko čitanje.
Muško čitanje legende o zidanju Skadra jeste da ženska žrtva mora da se podnese kako bi se ispravio greh (prekršaj incest-tabua) zbog kojeg nije moguće izgraditi grad. Legenda kaže da nisu nađeni Stojan i Stojanka (potencijalni počinitelji prekršaja), te stoga mora da se pristupi očišćenju putem žrtve. Žrtvovanje podrazumeva da zajednica dobrovoljno amputira jedan svoj deo, onaj koji najmanje remeti njeno socijalno funkcionisanje. Sa stanovišta muškog principa žrtvovanje mlade Gojkovice ne remeti, u potpunosti, funkcionisanje celokupnog sistema, pošto žrtvovana žena u narodnoj pesmi svoju reproduktivnu i ranu socijalizatorsku funkciju parcijalno obavlja i zazidana.
To bi bilo muško čitanje. Nasuprot tome imamo žensko čitanje – ženski doživljaj pri čitanju ili slušanju priče:
Žensko čitanje legende o Zidanju Skadra odnosi se na muško nasilje nad ženskim delom društva, i reverbira kao osećanje niže socijalne vrednosti jer se njene jedine socijalne uloge – žene i majke – žrtvuju u ime nekih drugih, muških vrednosti.
Iz takvog osećanja rađa se žensko čitanje mita o Prokletoj Jerini – jedno moguće vrlo zadovoljno čitanje, imaginarna satisfakcija žene koja se sveti za nasilnu, simboličnu žrtvu učinjenu u zidanju Skadra, ali i zbog svog realnog socijalnog položaja (18 – 19. vek).
Muško čitanje priču o Jerini doživljava kao strašnu i nedozvoljivu, katastrofalnu posledicu moguće ili zamišljene redistribucije moći. To je muška noćna mora o tome šta bi bilo kada bi se ženama predala vlast. Muško čitanje legende o Jerini uzrokuje strah, ali i daje opravdanje za postojeću distribuciju moći i podelu rada.
________________________________________
PATOS, Smederevo / Naučno istraživanje / Faza 1
PATOS je počeo svoj rad na projektu” Mit kao sudbina” u martu 2006. Posle četvoronedeljnog pripremnog rada, 8. aprila 2006 godine održana je naučno-analitička radionica. Na ovoj radionici su se susreli učesnici i stručnjaci iz oblasti istorije, arheologije i istorije umetnosti.
Kao stručni saradnici pozvani su Dragoslav Bata Mandić (direktor u penziji Centra za korišcenje Tvrđave), Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti (kustos muzeja u Smederevu), Vera Horvat, istoričarka umetnosti (urednik obrazovnog programa CZKS) i Dejan Radovanović, arheolog (Zavod za zaštitu spomenika u Smederevu).
Prvi deo radionice bio je posvećen pregledu istorijskih podataka vezanih za Smederevo kao srednjevekovnu prestonicu Srbije i za građenje smederevske tvrđave, kao i upoznavanju sa legendama i mitovima vezanim za Smederevo.
Svi predavači su dali uvid u temu smederevske tvrdjave iz svog aspekta:
- Smederevski grad – istorijat
- Geografski položaj
- Društveno-politički položaj Smedereva u srednjem veku
- Građenje tvrđave – Interakcija različitih kultura
- Oblik tvrđave
- Prokleta Jerina
Despot Đurađ Branković je posle pada Beograda 1427. godine podigao Smederevo kao novu srpsku prestonicu. Građenje je počelo 1428. godine. Prvo je zidanMaligrad – Despotov dvor, dok je Veliki grad dovršen 1439. godine i služio je kao sklonište narodu u slučaju rata. Tvrđava pada u ruke Turaka 1459. godine, što označava prestanak postojanja nezavisne spske države.
Tvrđava je zidana na ušću reke Jezave u Dunav, na samom severu Despotovine. Ovaj geografski položaj bio je najpovoljniji za odbranu tvrđave kao odbrambeno-vojnog objekta. Ušće, susret dveju reka, vetrova, ambicija i poduhvata koji se prepliću na ovom području i u ovim okolnostima, izuzetno je zanimljiv motiv za umetničku razradu.
Neobičan oblik tvrđave – nepravilni trougao, određen je samim položajem između dve reke, ali svakako treba naglasiti i uticaj Kantakuzina (Jerinina braća) koji su izradili planove za izgradnju tvrđave po uzoru na Carigrad, i tako u srpsko graditeljstvo doneli ovaj, za naša područja nesvakidašnji oblik.
Društveno-politički položaj Smedereva u srednjem veku bio je jako povoljan. Prema istorijskim spisima iz tog perioda, Evropa je u to vreme poznavala tri važna grada: Rim,Istanbuli Smederevo: u analima nalazimo navod da jeDubrovnikzaštitu od gusarskih brodova tražio upravo od Smedereva. Ova činjenica nam govori da je Smederevo u to vreme imalo jak uticaj, a samim tim i podršku ostalih državnih, vojnih i kulturnih centara u Evropi.
Fascinantna je odluka da se utvrda i grad grade od kamena na području gde kamena nema. Kamen potreban za zidanje, tako, donošen je sa ostatakastarih rimskih gradova iz okoline Smedereva: to su Viminacijum, Margum, Mons Aurus i Vinceja. U nedostatku materijala, u grad su uzidani antički i srednjovekovni nadgrobni spomenici i skulpture. Najzanimljiviji relikti ugrađeni u tvrđavu su skulptura Hestije, reljefni prikaz Herakla i Alkeste itd .
Sama činjenica da su u gradu živeli hrišćani, mitraisti i pagani (ondašnji stanovnici Smedereva poštovali su sve bogove i kultove stanovništva koje je tu živelo, pa su tako prakticirani kult boga Mitre, kult dunavskog Jahača, paganski običaji, hrišćanski obredi…), te čudni spoj građevinskog materijala, neimara stranaca, slovenskog i drugog življa kao radnika, itd. daje sliku srednjevekovnog Smedereva kao izuzetno živog i multikulturnog grada – trgovačkog, administrativnog i vojnog središta ovog dela Evrope.
Možda istorijski ne toliko važna žena – Jerina Kantakuzin, zauzela je ključno mesto u legendama i mitovima vezanim za gađenje tvrđave. Ova grčka princeza je udajom za srpskog despota Đurđa Brankovića postala srpska vladarka. Kao strankinja, princeza i žena, kulturološki jako različita od sredine u koju je došla, postala je omražena u narodu. Prema legendama Jarina je donosila glad, smrt i nesreću gde god bi se pojavila. Za Jerinu kao nemilosrdnu, surovu vladarku vezane su mnoge legende:
Jerina je terala narod na kuluk i uzimala živinska jaja koja je kao vezivni material ugrađivala u “svoj dvorac”, zbog čega je zavladala velika glad u narodu;
Za kulu “ Sedam brata glava” vezana je priča da je sedmorica braće odbilo da kuluči na gradnji tvrđave, te im je Jerina sasekla glave i uzidala ih u kulu;
Jerina je postala personifikacija hipererotske žene koja je za noć “proždirala” po deset mladih radnika u svojm odajama.
Strankinja, princeza, vladarka, žena – surova, izdajnica, kurva… u narodu je postala poznata kao prokleta Jerina.
Posle iznošenja istorijskih činjenica i mitova vezanih za smederevski grad i tvrđavu, strucni saradnici su razgovarali sa učesnicima. Diskusija se bavila tumačenjem mitova, gde su učesnici aktivno tragali za granicom izmedju istorije i mita. Sporna tacka u citanju lezi u tome sto su svi mitovi vezani za smederevsku tvrđavu zapisani tek u 19. veku. Diskusija je bila veoma aktivna i doprinela je razrešenju nedoumica učesnika u odnosu na temu.
Radionici su, pored predavača i članova PATOSa, prisustvovali članovi BAZAARTa kao partnerske grupe iz Beograda, regionalni i lokalni koordinatori projekta “ MIT KAO SUDBINA”, kao i predstavnici Centra za kulturu Smederevo.
Radionica je bila uspešna i od velike koristi učesnicima, kako članovima PATOSa koji u projekat ulaze obrađujući temu “ Smederevska tvrđava“, tako i članovima BAZAARTa koji su se ovom prilikom upoznali sa istorijom i legendama Smedereva.
Radionica je održana u organizaciji i uz podrsku Centra za kulturu Smederevo kao institucionalnog partnera PATOSa u projektu “MIT KAO SUDBINA”.
________________________________________
PREGLEJ, Ljubljana / Naučno istraživanje / Faza 1
Umetniki (dramski pisci) skupine PreGlej, ki sodelujejo v projektu so prvo fazo projekta pričeli januarja 2006.
Udeleženci so izbrali mitske materiale, ki jih bodo raziskovali v okviru projekta, in sicer:
- Zalka Grabnar Kogoj: Povodni mož
- Jera Ivanc: Kralj Matjaž
- Saška Rakef: Kanonizacija
- Miomira Šegina: Blejski zvon
- Simona Semenič: Bogomila
Raziskovalno delo v prvi fazi je potekalo v treh oblikah:
- samostojno raziskovalno delo, ki je vključevalo konsultacije s strokovno sodelavko za prvo fazo Katjo Hrobat, asistentko na oddelku za etnologijo in kulturno antropologijo Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani
- PreGlejev laboratorij, ki je kontinuirano potekal dvakrat mesečno
- Predavanja (uvodno predavanje: Slovanska mitologija, Uvod v postopke dramatizacije in Znanstvena analiza mita)
V uvodnem predavanju o Slovanski mitologiji, ki ga je vodila Katja Hrobat, so se udeleženci spoznali s poljem mitskega. Katja Hrobat je predstavila literaturo in metodologijo iskanja odgovorov na temeljna vprašanja, ki se pojavljajo pri obdelavi mitskih materialov.
Enodnevna znanstveno-analitična delavnica pod nazivom »Uvod v postopke dramatizacije in znanstvena analiza mita« se je kot osrednja dejavnost Prve faze projekta odvijala 22. aprila 2006 v prostorih Gledališča Glej v Ljubljani. Vodil jo je prof. Dr. Denis Poniž, redni profesor na oddelku za dramaturgijo na Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo Univerze v Ljubljani. Delavnica je bila namenjena predstavitvi dramatizacije kot praktičnega postopka za pripravo besedila, ki bi služil za odrsko uprizoritev. Teža predavanja je bila predvsem na dramatizaciji mita s katerim se ukvarjajo člani skupine PreGlej iz Ljubljane. Drugi del pa se je ukvarjal z izbranimi materiali, ki so jih predložili člani skupine.
V okviru prve faze projekta so se predstavniki skupine PreGlej udeležili izobraževalne delavnice v Banja Luki (2.3 – 5.3. 2006) in znanstveno-analitičnih delavnic v Beogradu (25.3.2006) in Čakovcu (6.5.2006).
________________________________________
SAGA, Zvečan – Kosovska Mitrovica / Naučno istraživanje / Faza 1
Umetnička grupa SAGA koju čine odabrani studenti Fakulteta umetnosti Priština sa sedištem u Zvečanu, sprovela je prvi deo rada na prikupljanju i razvoju sadržaja, kao niz radionica pod radnim nazivom “Mit u slici”.
Rad je tokom jednog semestra u okviru predmeta Scenski pokret vođen tehnikom procesnog rada – od detalja do slike i od slike do animacije.
Učesnici su obradili običaje, rituale i mitove ovog kraja, i odabrali sledeće teme za dalju razradu:
- Mit o vodenom biku
- Mit o rastavniku
- Mit o zidarima
- Mit o Crnoj Travi
- Običaji i pesme iz okoline Vlasotinca
Dada, Čakovec / Naučno istraživanje / Faza 1
DIS / Naučno istraživanje / Faza 1
MTM / Naučno istraživanje / Faza 1
