U četvrtak 21. februara u 19 časova razgovarali smo sa arhitektama koje su projektovale Banjicu Aleksandrom Stjepanovićem i Slobodanom Drinjakovićem, o izgradnji stambenog kompeksa na Banjici.

Razgovor je vodila Marina Milivojević-Mađarev u vrtiću «Ljolja», Crnotravska 11v.

Naselje je izgrađeno prema prvonagrađenom konkursnom rešenju iz 1971. godine čiji autori su arhitekte Aleksandar Stjepanović, Slobodan Drinjaković i pokojni Branislav Karadžić. U vreme kada je nastalo, arhitektonsko rešenje naselja Banjica bilo je jedno od najmodernijih i najsavremenijih u Jugoslaviji. Korespondiralo je sa evropskim idejama o autonomnim, samodovoljnim stambenim celinama koje pored stambenog dela sadrže i prodavnice, klubove, restorane… jednom rečju sve što je potrebno za udoban i komforan život.  Zgrade su pozicionirane tako da prirodno prate konfiguraciju terena. Pejzažom naselja dominiraju siluete pet solitera koji imaju po 21 sprat. Zidani u vreme kada su podignute i neke od najviših zgrada u Beogradu (Beograđanka, Istočne kapije Beograda, Geneks na Novom Beogradu…) soliteri su, zajedno sa ovim građevinama, simbolizovali ideju o permanentnom uspehu i prosperitetu društva. Već više od trideset godina naselje Banjica živi svoj urbani život. Promenila se država, politički sistem, društvo, ali arhitekstonski koncept i dalje stoji. Kako se danas živi na Banjici i na koji način je ambiciozni arhitektonski koncept postao deo života stanovnika Banjice?

Prof. аrh. Aleksаndаr Stjepаnović obimom svog opusа spаdа u nаjplodnije, а kvаlitetom svojih delа među nаjznаčаjnije аrhitektonske stvаrаoce u Srbiji tokom druge polovine XX i prvih godinа XXI veka. U mnoštvu ostvаrenjа posebno se ističu Blokovi 23 i 22 u Novom Beogrаdu, nаselje Bаnjicа, Fаkultet drаmskih umetnosti, te urbаnističko rešenje i objekti nа Bežаnijskoj kosi – delа kojimа je Stjepаnović utisnuo snаžаn аutorski pečаt u urbаnističko-аrhitektonsku sliku Beograda.

Slobodan Drinjaković je još kao student učestvovao na mnogobrojnim javnim arhitektonskim konkursima kao član autorskih timova. Od 1973. do 1995. godine bio je zaposlen u KMG Trudbeniku u Birou za projektovanje “Dragiša Brašovan”, a od 2005. do 2011. godine radio je na raznim projektima u Ruskoj federaciji. Sada je u penziji. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Beogradu i Borbine nagrade za najbolje arhitektonsko ostvarenje (obe 1989). Važniji izvedeni objekti u Beogradu: rekonstrukcija i izgradnja Narodnog pozorišta, rekonstrukcija Pozorišta na Terazijama, rekonstrukcija male scene “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, naselje Banjica…