KO MOŽE DA NAS NAUČI DA MISLIMO SOPSTVENOM GLAVOM?

Slučajnost (da li je?) da je treća tribina projekta OSTRVA održana drugog dana male mature (17.06.2014.) potcrtala je životnost teme „Ko može da nas nauči da mislimo sopstvenom glavom“ o kojoj se razgovaralo u „Parobrodu“.

Gosti tribine bili su dr Bojana Škorc, profesor Psihologije i Psihologije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti, autorka knjige „Kreativnost u interakciji“; dr Ana Pešikan, profesor Opšte psihologije i šef Katedre za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koordinator ekspertske grupe za pisanje Strategije za osnovno i Strategije za opšte srednje obrazovanje; i glumac Slobodan Beštić, član Narodnog pozorišta koji se među prvima bavio dramom u obrazovanju, a sam se neprestano obrazuje i usavršava kroz različite metode i pozorišne tehnike.

Do eksplicitnog odgovora na pitanje koje je tribina postavila nije se došlo, ali su sva ispričana iskustva omogućila da se stekne slika o velikoj potrebi da naše obrazovanje dostigne nivo koji bi deci i mladima pružio trajno znanje, znanje koje će umeti da primene, koje bi ih osposobilo da logički i kreativno razmišljaju. Ana Pešikan smatra da visoko obrazovanje mora da podrazumeva razmišljanje svojom glavom, zato što obrazuje ljude koji će tome učiti decu i mlade, kao i da roditelji nemaju tu obavezu zato što je moguće da ni sami ne misle svojom glavom, ali da bi zato škola svakako trebalo da je ima. Slobodan Beštić smatra da samo dobri ljudi, ljudi koji vole decu, mogu da ih nauče slobodnom mišljenju, a da školi nije cilj da stvori decu koja misle kritički, zato što ni državi nije cilj da ima oponente. Bojana Škorc je podsetila da obrazovanje nema posebne, već iste bolesti koje ima društvo, kao i da je našem školstvu bitan samo uređeni sistem, zato što i ljudi od kojih ono zavisi razmišljaju u okvirima sistema, što bi bio i razlog zašto nastava u našim školama nije kreativna.

U publici su bili nastavnici i studenti pedagogije. Iskustva iz prakse nastavnika Dafine Žagar, Dušice Blagojević, Snežane Miletić, Sanje Maksimović… potvrdila su da je drama kao metod primenljiva u nastavi i da je moguće primeniti je u svakom predmetu. Predlozi studenata, njihov odnos prema budućem pozivu, mišljenje o visokoškolskom sistemu, bili su svojevrstan komentar okolnosti u kojima se mladi obrazuju.

Aludirajući da ocenu Ane Pešikan da fakultet mora da promeni čoveka, Nataša Milojević iz BAZAARTA je istakla da je razgovor promenio raspoloženje prisutnih nastavnika i zaključila da je ova tribina bila uspešna.

Projekat OSTRVA sprovodi umetnička asocijacija BAZAART i šest partnerskih organizacija iz Beograda, Smedereva, Zrenjanina i Niša uz podršku Evropske Unije kroz program “Podrška civilnom društvu” i Republike Srbije – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom i Minsitarstvo kulture i informisanja.