Pitanje „šta uče oni koji uče našu decu“, iniciralo je tribinu Od učenika do učitelja, šestu iz ciklusa tribina projekta OSTRVA koji organizuje i sprovodi BAZAART. Cilj ove tribine, kao i celog projekta OSTRVA, je da povezuje i razmenjuje iskustva i mišljenja na svim nivoima i instancama u obrazovanju. Zato su njeni učesnici bili nastavnici, studenti, profesori i direktori fakulteta i visokih škola iz Beograda, Vršca, Pirota, Kikinde, Užica i Sombora. U osnovi, razgovaralo se o načinima na koje drama u obrazovanju može da pomogne budućim vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i pedagozima da se uspešno uključe u praksu i unaprede obrazovanje u Srbiji.

Bivši studenti – sadašnji učitelji i nastavnici govorili su prvi. Mirjana Unčanin, profesorka biologije u Osmoj beogradskoj gimnaziji je ličnim iskustvom opovrgla stav da je drama neprimenljiva u nastavi prirodnih predmeta: na časovima ekologije, pomoću drame predaje o zagađenju sredine. Ispričala je da je sa učenicima, po njihovoj ideji, osmislila čas kao TV emisiju u kojoj su učenici osim novinara, imali uloge predstavnika fabrike zagađivača, lekara, predstavnika škole za medije i drugih. Emisija je imala i reportaže, snimali su ih učenici, kojima je višestrano sagledan problem zagađivanja sredine. „Cilj je ostvaren, saznanja su produbljena, i to na kreativan način“ rekla je Mirjana Unčanin i najavila da ovakve časove priprema i u saradnji sa profesorom hemije.

Draga David, profesorka srpskog jezika i književnosti u Medicinskoj školi „Stevica Jovanović“ u Pančevu, uspela je da zainteresuje učenike za velika književna dela koja imaju u lektiri, zadatkom u kome su oni, po sopstvenom izboru, prikazali neku scenu iz dela. „Svako je dobio ulogu tako što su glumili i predmete – neko je, na primer, bio stalak za bundu Ane Karenjine. Ja sam za totalnu promenu sistema obrazovanja, tako da njegova suština bude kako da se učenici snalaze u životu, a ne da znaju imenice“ rekla je Draga David, sa čijim časovima se kolege mogu upoznati i na internetu.

Danijela Serafijanović, profesorka engleskog jezika u Osmoj beogradskoj gimnaziji, na osnovu svoje dvadesetogodišnje prakse smatra da je dramu lako primeniti u nastavi stranog jezika: „Dovoljno je da odeljenje podelite u dve grupe: jedna će imati ulogu građana a druga će biti turisti koji se raspituju o gradu. Dijalog između njih je veoma kreativan način za učenje stranog jezika.“

Po Suzani Vračar, učiteljici OŠ „Aleksa Šantić“ i doktorantu na Učiteljskom fakultetu u Beogradu „na osnovnim studijama dobijete samo osnovna znanja, a na vama je da se samostalno usavršavate“.

Nataša Kitanoska, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Đuro Strugar“ kaže da „na fakultetu zamre sva kreativnost koju ste imali, jer se tamo znanje stiče na tradicionalan način. Na primenu drame u nastavi gledam kao na buđenje sopstvene kreativnosti i kreativnosti učenika, ali i buđenje učenika u širem smislu – pripremu učenika za život.“

Studenti su govorili o dobrobiti od dramskog obrazovanja koje su dobili na svojim fakultetima i visokim školama i kroz seminare BAZAART-a.

„Radili smo na našoj ličnosti kroz igru, na prenošenju naših iskustava kroz interakciju unutar grupe, sa sredinom, uz učešće profesora koji je ravnopravan učesnik u procesu. Na svakom času sam se osećala kao da postojim, budila su mi se čula“ – o svojim iskustvima učešća na predmetu Kreativna drama rekla je Jelica Popović, diplomac VŠSS za vaspitače u Kikindi.

Isidora Gornik, student VŠSS za obrazovanje vaspitača u Pirotu, smatra da dramska igra pomaže da deci da lakše prevaziđu neku teškoću ili problem sa kojim se sreću.

Božidar Dimić, student Pedagogije, kao pozitivan aspekt seminara koji je BAZAART održao za na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doživeo je mogućnost igre i slobodnog izražavanja, pogotovu što društvo i akademsko obrazovanje od studenata očekuju ozbiljnost. Marija Bojanović, student VŠSS za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu, znanje stečeno na seminaru već je isprobala u okviru prakse i uverila se da primena drame snažno motiviše decu i budi njihovu pažnju.

Nastavnici, predavači i profesori na visokim školama i fakultetima govorili su o oblicima i značaju dramskog obrazovanja koje se stiče na institucijama gde oni predaju.

Živka Krnjaja, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, naglasila je da drama podstiče igru i time menja odnose moći, uklanja barijeru autoriteta i ostvaruje etičke pedagoške rezultate – podstiče kod dece brigu za drugog, partnerstvo sa vršnjacima i odraslima, gradi se zajednički prostor, podstiče se samopouzdanje.

Ljiljana Kelemen, nastavnica Metodike razvoja govora, organizuje igre uloga, radi sa studentima dramatizacije i neguje kulturu govora kroz predstave za decu, što podstiče samopouzdanje budućih vaspitača.

U VŠSS za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu sproveli su anketu među studentima o metodu drame u obrazovanju. Ivana Đorđev, predavačica, navela je sledeće odgovore kojima su studenti opisali svoje iskustvo učešća u seminaru SEZAN: „dobar način da izraziš sebe“, „put ka saznanju“, „učenje kroz igru“, „lek za predrasude“, „dobar način da vidim sebe i druge jednako“, „slika u boji ljudi oko mene“.

Marina Milanović Zmajče, profesorka VŠSS za obrazovanje vaspitača Pirot, ispričala je da su nakon seminara projekta SEZAN, profesori ove škole počeli da primenjuju dramu na predavanjima, zbog čega se promenila atmosfera u školi – više nema barijera između profesora i studenata.

Branko Popović, reditelj (FDU), profesor Učiteljskog fakulteta u Užicu, zalaže se za klasično dramsko obrazovanje i kaže da se sve što treba da se prenese studentima, uči na FDU. Njegova ocena da „škola ne treba da bude zabavna“ i da „dramu treba raditi u obrazovanju da bi se deca socijalizovala“ izazvala je reakciju prisutnih.

Jadranka Barzut, dramaturškinja (FDU), nastavnica Učiteljskog fakulteta u Beogradu, kaže da se kroz njene predmete Drama i pokret i Scenska umetnost postiže ukidanje straha od nepoznatog, zato što će studenti veštine scenskog nastupa moći da primene kao nastavnici na času.

Milan Mađarev, teatrolog, profesor strukovnih studija u VŠSS za obrazovanje vaspitača Kikinda, veoma je zainteresovao prisutne informacijom o impro-teatru koji je razvio sa studentima: ova vrsta rada zasnovana je na kreativnosti pojedinca, a ne na njegovoj umešnosti da glumi. „Puštam da se predstava dogodi, a ne da je ja režiram“ objasnio je.

O ulozi koju visokoškolske ustanove igraju u reformi obrazovanja i sistemskim rešenjima za podršku nastavnicima da primenjuju dramu u obrazovanju i vaspitanju govorili su direktori visokih škola. Dr Jelena Prtljaga, direktorka VŠSS za vaspitače „Mihailo Palov“ Vršac, smatra da drama treba upravo da bude zastupljena kao metodička veština, jer se sve metodike u vrtićima oslanjaju na igru i treba da uključuju dramske tehnike, pa zato na ovoj školi dramu sprovode u okviru više nastavnih predmeta i simultano grade kompetencije budućih vaspitača. Savremeni oblici rada, a naročito kreativna drama, ocenjuje dr Tamara Grujić, direktorka VŠSS za obrazovanje vaspitača u Kikindi, pomažu studentu da ostvari kvalitetnu komunikaciju sa grupom, što će mu svakako biti neophodno kad počne da se bavi svojim poslom.

Sva izneta mišljenja i iskustva su podstakla diskusiju punu predloga i pitanja. Dragana Koruga smatra da dramska kreativnost ne sme biti smatrana elitnom, da talenat nije preduslov za dramsku kompetentnost, stoga nema razloga da se vrši selekcija, već studente treba motivisati, štaviše obavezati da se bavi dramom. Vesna Mitrović, profesorka hemije, tvrdi da nije tačno da je dramu nemoguće primeniti na časovima predmeta prirodnih nauka, i ispričala da od dece pravi atome kako bi im objasnila molekul nekog jedinjenja. „Škola treba da bude interesantna, a ne zabavna“ rekla je. Jasmina Šefer smatra da „drama treba da pomogne mladom čoveku da se izrazi, jer kultura diskusije kod nas ne postoji“, a na primedbu prisutnih da je gradivo preobimno, poručila je da nema potrebe da se slepo pridržavaju plana i programa jer „ako nismo uspeli da napravimo udžbenike kakvi nam odgovaraju, mogli bismo da kreiramo svoj čas.“

Tribinu je izuzetno profesionalno vodila Marina Mađarev.

Učesnicima tribine su podsticajne informacije bili rezultati istraživanja Drama u obrazovanju – potrebe nastavnika za obrazovanjem i osnaživanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu u našim školama koje je u okviru OSTRVA za Pedagoško društvo Srbije sprovela Živkica Đorđević specijalsita školske pedagogije. Rečeno je, na primer, da do 94 odsto nastavnika i vaspitača smatra da primena drame ima blagotvoran uticaj na kvalitet nastave, ali samo 48 odsto njih ima iskustva u primeni drame; da iako 77 odsto vaspitača, učitelja, nastavnika i stručnih saradnika u školama smatra da su obuke tokom srudija najbolja priprema za korišćenje drame u obrazovanju, samo 18 odsto stiče takva znanja tokom studija; da 67 odsto ispitanika smatra da svi budući nastavnici treba da ovladaju primenom drame u nastavi; da 77 odsto ispitanika samoinicijativno i spontano primenjuje neki vid dramatizacije kako bi unapredili rad u vrtićima i školama, ali da preko polovine njih ne poznaje zakonski okvir koji to podstiče.

Ova tribina je rezultat saradnje BAZAART-a sa visokoškolskim institucijama za pripremu obrazovnih profesija – visokim školama strukovnih studija i fakultetima, u kojima je BAZAART ove godine organizovao seminare za studente u okviru projekta SEZAN. To su: Grupa za Pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kroz saradnju sa Klubom studenata Pedagogije; VŠSS za vaspitače „Mihailo Palov“ u Vršcu; VŠSS za obrazovanje vaspitača u Pirotu; Učiteljski fakultet u Užicu.

Projekat OSTRVA vodi Umetnička organizacija BAZAART i sedam partnerskih organizacija iz Beograda, Smedereva, Zrenjanina i Niša. Cilj projekta je da javnim raspravama, čiji su učesnici nastavnici, obrazovni stručnjaci, dramski umetnici i donosioci odluka, preporuči uvođenje dramske pedagogije i  napravi prvi korak ka formiranju Nacionalne asocijacije dramskih edukatora. Projekat finansira EU u okviru programa „Podrška civilnom društvu“ – Delegacija EU u Republici Srbiji, sufinansira se iz Budžeta RS – kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Ministarstva kulture RS i Ministarstvo omladine i sporta.