Razgovor sa Ivanom Ivićem, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, Zorom Bokšan, pozorišnom rediteljkom i dugogodišnjom dramskom pedagoškinjom u Dramskom studiju Doma pionira (današnji Dečji kulturni centar), Tatjanom Stojić, koordinatorkom programa u Fondaciji za otvoreno društvo Srbija, i umetnicom Sanjom Krsmanović-Tasić.

Profesor Ivan Ivić, koji se dvadesetak godina bavi projektom „Aktivno učenje” po kome su učenici na času u aktivnoj poziciji, uporedio je čas sa pozorišnom predstavom: „Pozorište nam je bilo uzor kad smo pripremali aktivan čas. Kao i za predstavu, i za čas se sprema scenario, a nastavnik je scenarista i reditelj i scenograf. Ovakvo obrazovanje kakvo je sad kod nas, može da pruži neka znanja, ali je veoma slabo u vaspitnoj funkciji, u formiranju vrednosti. Naša škola je svedena na držanje predavanja iz kakvog se ne mogu razviti vrednosti. Govoreći pozorišnim jezikom, način na koji se odvija naša tradicionalna nastava je jedno loše pozorište. Loše u smislu da je monodrama koju izvodi profesor u učionici, i to užasno dosadna, neefikasna, jer ostavlja one koji treba da budu publika netaknute. To treba promeniti. Štaviše, celokupnan obrazovni rad mora da se inspiriše dramom, jer je cilj da izazove pedagoški efekat. Sada škola to ne izaziva, zato što je učenik u pasivnoj poziciji. Ne znam da li su nastavnici svesni koliko učenika na njihovom času drema, odluta.”

Odgovor na pitanje – koji je model dramske pedagogije najprikladniji u našim uslovima, Sanja Krsmanović-Tasić kaže da još nije otkrila. „Možda bi dobro bilo da dramsko obrazovanje u školama ne bude obavezan predmet, zato što obaveza ubija kreativnost u umetnosti. A drama menja stvari, razvija kritičku misao, razvija odnose, emocije, menja vrednosti, stvara slobodu. Deca koja su pre neki dan učestvovala na radionici Bitef polifonije o ritualnom plesu, posle tih sat i po otišla su kući promenjena!”

Činjenica da rad Zore Bokšan u Dramskom studiju Dečjeg kulturnog centra, gde se negovalo autentično dečje stvaralaštvo, nije dalje razvijen, govori (između ostalog) o nepostojanju vertikale, o štetnoj pojavi da se ne uvažavaju prethodna iskustva. „Međutim, ja ovu tribinu i rad ovog projekta, rad Marine i Sunčice koje su bile u mom Studiju, smatram nastavkom onoga što sam ja radila u Domu pionira ” kazala je Zora Bokšan. „Na koji način da obezbedimo kontinuitet? Samo podizanjem svesti da se vrednosne vertikale moraju čuvati kako bismo otišli u budućnost.”

Po mišljenju Tatjane Stojić, „naše društvo ima dobre politike i ima dobre pravce razvoja, ali se promene vrlo teško ostvaruju. Dramska pedagogija ne treba da bude poseban predmet u školi, već je treba ugraditi u sve predmete, on mora da bude način rada koji poštuje obrazovne stilove učenika, koji mora da uvaži da u školi uče različita deca. Drama jeste jedan od načina da se to postigne.” S ovim stavom složile su se Ana i Aleksandra, studentkinje pedagogije, ocenjujući da bi „uvođenje drame na svim nivoima školovanja dalo kontinuitet.” Snežana Radivojša, učiteljica, smatra da uvođenje dramske pedagogije treba da počne od fakulteta, a ne od osnovne škole. “Inače, aktivna škola je zaživela, verujte: ukoliko se nastavnik ne prilagodi učenicima, ako ih ne pita, ako ne razgovara s njima, propao je.”

U okviru razmatranja teme vertikala, učesnici i gosti tribine dotakli su se i mnogih relevantnih tema pa i sistema, od kojeg, čulo se nekoliko puta, zavisi da li će dramska pedagogija postati deo našeg obrazovanja. Tatjana Stojić je, međutim, smatrala da „Srbija jeste cerntralizovana zemlja, ali taj centralizam ne može da ograniči niti da kontroliše sve šta iniciraju i preduzmu nastavnici, koji u ovom sistemu prave čuda.”

Tribinu su vodile dramaturškinja Marina Milivojević Mađarev i Sunčica Milosavljević, rediteljka i programska direktorka BAZAARTA, a otvorila ju je predstava “Špagete da spasu stvar” koju je sa nastavnicama novobeogradskih škola pripremila glumica Ivana Despotović. Predstava je nastala kroz kreativni dramski proces u okviru Centra za permanentnu dramsku obuku nastavnika LOTREC Beograd koji vode Prijatelji dece opštine Novi Beograd i BAZAART. Među učesnicima tribine treba izdvojiti članove Društva prijatelja dece opštine Novi Beograd i studente pedagogije Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Vertikale“, četvrta tribina projekta „OSTRVA“, održana je kao deo Bitef Polifonije u UK „Parobrod“ u sredu 24. septembra. Kao i prethodne, i ovu tribinu je organizovala umetnička organizacija BAZAART, s namerom da ukaže na neophodnost povezivanja institucija, grupa i pojedinaca koji se bave dramskom pedagogijom po vremenskoj i po kauzalnoj vertikali.

Tekst: Sonja Ćirić