Povod petoj tribini projekta OSTRVA (14. novembar, UK „Parobrod“) je istraživanje Drama u obrazovanju – potrebe nastavnika za obrazovanjem i osnaživanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu u našim školama koje je sprovela Živkica Đorđević, specijalista školske pedagogije. Rezultati njenog istraživanja su izuzetno važan dokaz da je uključivanje drame u školsko obrazovanje neophodno i ostvarivo. Istraživanje je sprovelo Pedagoško društvo Srbije u okviru projekta OSTRVA.

Tribina je imala dva dela: u prvom je Živkica Đorđević prezentovala rezultate svog istraživanja, a u drugom delu je održana radionica u sedam radnih grupa.

U uvodu istraživanja, između ostalog, Živkica Đorđević objašnjava da je „Drama u obrazovanju metod učenja kojim se deci i učenicima u procesu formalnog obrazovanja u vrtićima i školama, kao i neformalnog obrazovanja u dečjim i omladinskim pozorišnim grupama, omogućuje da aktivno učestvuju u procesu sticanja i konstruisanja znanja korišćenjem postupaka koji su prisutni u dramskom stvaralaštvu – osmišljavanje priča na odabrene teme, inscenacija zamišljenih situacija, odabir i igranje uloga, scensko izražavanje, aktivna percepcija itd.“ Naša zakonska dokumenta, konkretno Strategija o razvoju obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2020. godine, i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, stvorila su uslove za primenu drame u obrazovanju, ali pitanje je da li su vaspitači i nastavnici spremni da ih primene u praksi. Cilj ovog istraživanja je sagledavanje već ostvarenih koraka i onih koje treba ostvariti kako bi se vaspitači i nastavnici podstakli da prihvate dramu i koriste je kao metodički postupak.

Rezulati navedenog istraživanja bili su teme sedam radnih grupa realizovanih u drugom delu tribine.

Prva grupa je razgovarala o „Drami u stalnom stručnom usavršavanju nastavnika“. Podstaknuti činjenicom da je čak 80 odsto ispitanika pokazalo zainteresovanost za obučavanje na seminarima za nastavnike, članovi ove grupe su zaključili da je nastavnicima potrebna ovakva vrsta pomoći. Njihova saznanja govore da bi učenici prihvatili nove metode kada bi im se ponudile, da je tu promenu teže spovesti u srednjoj školi, te da je zato potrebno sistemsko poboljšanje klime povodom uvođenja drame u obrazovanje.

Druga tema se ticala „Primene drame u školskoj praksi“. Rezultati istraživanja Živkice Đorđević su otkrili da drama u obrazovanju doprinosi negovanju nove kulture u našim obrazovnim ustanovama, ali da istovremeno ne postoji klima da se ova metoda uvede. Smetnje su, prema zaključku učesnika tribine iz ove grupe, strah od nepoznatog, navika da se predaje na ustaljeni način, bojazan nastavnika da neće završiti plan ako primeni novu metodu.

Ispitanici su visoko vrednovali potrebu za edukacijom nastavnika tokom studija o drami kao metodi u obrazovanju, a članovi grupe koja je raspravljala o „Drami u inicijalnom obrazovanju nastavnika“ složili su se sa njihovom ocenom. Predložili su da se drama uvede u metodiku nastave svakog predmeta i da visokoškolske ustanove namenjene dramskom obrazovanju budu podrška nastavnicima koji žele da  se usavrše u tom pravcu.

Učesnici četvrte radne grupe su temu „Stvaranje povoljne klime u samoj školi za uvođenje drame“, ocenili izuzetno bitnom, a obuku nastavnika i vaspitača i stvaranje timova u školama naveli kao osnovne preduslove stvaranja te povoljne klime.

„Uloga pozorišta u afirmaciji drame u obrazovanju“, peta tema, bila je deo iskustva svakog od učesnika grupe koja se njom bavila. Zaključeno je da pozorište treba da razbije sliku elitne umetnosti koja dominira o njemu i da se otvori; pozorište treba da bude dostupno celog dana, recimo raznim radionicama, a ne samo tokom trajanja predstave; potrebno je da mladima omogući niže cene karte; treba da kontaktira sa školama i na neformalan način, recimo posetom glumaca koji bi razgovarali sa učenicima o svom poslu, a ne samo u formi gostujućih predstava. S druge strane, obrazovanje, konkretno škole, treba da pozorišta učine dostupnim deci; obrazovanje treba da je fleksibilnije prema pozorištu i drami pa da dramsko obrazovanje uvodi kroz izborne predmete i sekcije. Na taj način bi i pozorište i obrazovanje menjali svest jedno o drugome.

Šesta tema se ticala „Škole i društva – moguća uloga drame u njihovom povezivanju“. Prvi zaključak je da škola i društvo nisu razdvojeni, tim pre što nas škola priprema za život u društvu. Takođe, način na koji mi danas predajemo deci je pretvorio školu u poligon za društvenu stagnaciju. Kako da se to popravi? Uvođenjem drame i neformalnih metoda u obrazovanje zato što oni omogućavaju bavljenje društvenim problemima, a to, dalje, razvija decu u pojedince sposobne da stvaraju napredno društvo.

Razgovor o poslednjoj temi, o „Zakonskim i strateškim okvirima koji podstiču primenu drame u obrazovanju“ doneo je srećan kraj ove tribine i ukazao na pravac kojim se treba kretati. Pošlo se od činjenice da postojeći zakoni nisu mrtvo slovo na papiru, kao što se o njima misli. Nastali su na osnovu jugoslovenske pozitivne zakonske prakse iz sedamdesetih i evropskog zakonodavstva s početka ovog veka, što je dovelo do reforme obrazovanja koja je obuhvatila iskustva iz prakse. Poznavanje zakona kod nastavnika i vaspitača je slabo – zbog inertnosti i negativnog predubeđenja o zakonu, ali i zato što sami zakoni nisu savršeno formulisani dokumenti – pa je neophodna edukacija nastavnika kako bi imali pozitivan odnos prema zakonskim odredbama. A da u zakonu ima podrške za primenu drame u obrazovanju, dokaz je član 101 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u kome piše da škola može da uvede ogled sa predlogom programa, taj ogled se prati i ukoliko se dokaže da je pozitivan, moguće ga je uključiti u opšti plan i program.

Ovim ohrabrujućim saznanjem završena je peta tribina projekta OSTRVA koju su, kao i prethodne, organizovali umetnička asocijacija BAZAART i sedam partnerskih organizacija iz Beograda, Smedereva, Zrenjanina i Niša.