Održana sedma tribina projekta OSTRVA, 23. decembra u UK „Parobrod“

Kako izgleda idealan udžbenik i kako (ako uopšte) sarađuju nastavnici i izdavači u kreiranju udžbenika i priručnika koji promovišu inovacije i sadrže dramu kao nastavni metod, bile su osnovne teme sedme tribine projekta OSTRVA „Dobar udžbenik – škola koja uči“ koju je organizovao i realizovao BAZAART.

U skladu sa ciljem projekta OSTRVA da spaja stručnjake i entuzijaste koji rade u istom polju, na tribinu su pozvani izdavači i nastavnici zainteresovani za kvalitet udžbenika i priručnika: Ljiljana Marinković, direktorka izdavačke kuće „Kreativni centar“ i članica Izvršnog odbora Udruženja izdavača udžbenika; psiholog Stanislava Vučković, suosnivačica Grupe „Hajde da…“ i konsultantkinja UNICEF-a; Mirjana Unčanin, profesorka biologije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i koautorka udžbenika iz biologije u pripremi; i Dušica Blagojević, profesorka srpskog jezika i književnosti OŠ „Milan Rakić“ u Beogradu. Tribinu je ispred BAZAART-a vodila Mina Sablić-Papajić.

Ljiljana Marinković je na osnovu 25-ogodišnjeg iskustva svoje izdavačke kuće od kojih poslednjih 10 objavljuju udžbenike, ukazala da energija izdavača i autora udžbenika nije iskorišćena na pravi način, već se trošila na prilagođavanje koncepcijama svakog od sedam ministara prosvete koliko ih se promenilo od kako „Kreativni centar“ objavljuje udžbenike. Paradoks je i to što je pet udžbenika ovog izdavača proglašeno Najboljim evropskim udžbenikom na više poslednjih Sajmova knjiga u Frankfurtu, a kod nas još uvek nisu dobili poverenje kakvo zaslužuju. Postavilo se i pitanje kriterijuma kojima se rukovode komisije koje odobravaju udžbenike.

Odgovor na pitanje da li izdavači sarađuju sa nastavnicima, većinom je potvrdan. Dušica Blagojević je navela da su pet nastavnica iz škole „Milan Rakić“ autorke ili recententkinje važećih udžbenika. Ljiljana Marinković naglašava da u izradi udžbenika „Kreatovnog centra“ redovno učestvuju nastavnici – bilo kao deo autorskog tima ili kao recenzenti, kao i da svaki udžbenik pre objavljivanja proveravaju kroz mrežu saradnika u školama. Mirjana Unčanin kaže da su nastavnici, barem u okviru predmeta koji ona predaje, uključeni u izradu udžbenika kao recenzenti i konsultanti, ali retko kao autori: udžbenik čiji je ona koautor prvi je u čijoj izradi, pored univerzitetskih profesora, učestvuje i nastavnik.

Stanislava Vučković je predstavila priručnike organizacije „Hajde da…“ kao primer da civilno društvo takođe promoviše inovacije i dramu u obrazovanju. Po njenom mišljenju, nastavnici su prihvatili ta izdanja i koriste ih u nastavi. Smatra da idealni udžbenik treba da ima i elektronsku formu, da uvažava različite principe učenja i da provocira decu.

Dušica Blagojević kaže da joj na času srpskog jezika udžbenik pomaže da sledi plan i program nastave, ali da za čas koristi sopstvene izvore informacija na koje upućuje i učenike, pre svega internet kao izvor za istraživačke zadatke koje daje učenicima. Mirjana Unčanin koristi udžbenik, zato što ga i učenici koriste. Ljiljana Marinković je nastavnike uporedila sa dirigentom, zato što čas zavisi od njegove veštine i odluke kako će učenicima predstaviti gradivo. Upravo zbog toga, permanentna edukacija nastavnika je neophodna.

Povod za tribinu bila su iskustva BAZAART-a u izradi priručnika i njihovoj primeni u školama. U pripremi je treće izdanje BAZAART-a – priručnik Tolerantna učionica Mine Sablić-Papajić, zbirka anegdota iz učionica koje su BAZAART-u preneli nastavnici i profesori, a koje je Mina Sablić-Papajić pretočila u dramske radionice i pripremila za rad na času s ciljem da se poboljša saradnja i odnos uvažavanja u školskoj sredini. Tolerantna učionica će biti dovršena i prezentovana početkom 2015. godine.

Smatra se da je uspešna ona tribina koja se pretvori u razgovor o postavljenoj temi. Na sedmoj BAZAART-ovoj tribini se upravo to desilo. Pozvani govornici otvoreno su razgovarali o nedostatku međusobne saradnje i perspektivama koje se otvaraju kada se kreativnost, znanje i motivacija udruže. Na ovoj tribini ostrva su se povezala. Do kraja dvogodišnjeg projekta OSTRVA u julu 2015, takvih prilika biće još pet.