IN MEMORIAM SRPSKOM SELU:
DNK za veštačku oplodnju
digitalni foto-print kolaži

Autor: Zoran Rajšić

Umetnički direktor: Sunčica Milosavljević 

Serija vizuelnih kompozicija proizišla je iz trogodišnjeg interdisciplinarnog istraživanja grupe BAZAART
u okviru projekta Mit kao sudbina.

Proces rada odvijao se u nekoliko faza:

Istraživanje je otpočelo naučnom analizom mita sa prof. dr Ivanom Kovačevićem koji je pružio osnovu za dalju obradu mitskih materijala grupe SAGA iz Zvečana; proces je dalje vodio kroz pisanje drame Vodeni Bik skupa sa Sašom Rakef iz Ljubljane, i teorijsku kontekstualizaciju TkH Centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti iz Beograda.

Put istraživanja – započet ličnim odabirom mitskih materijala koji su podvrgnuti dekonstrukciji u medijima nauke, teorije kulture i umetnosti – doveo me je do ponovnog ličnog odabira materijala za rad u vizuelnoj umetnosti. Na prvi pogled se može učiniti da je taj put krug, ali je zapravo on jedan deo spirale.

Masovna migracija selo-grad, nagla i nesmotrena industrijalizacija, ekološka nebriga – važne su teme dramskog teksta Vodeni Bik koji je dobrim delom podstakao moju potrebu za daljim radom. Kao materijal za rad odabrao sam biljke iz dvorišta kuće mojih roditelja u kojoj sam proveo prvih petnaest godina života.

Geografija tog dvorišta sastavni je deo mog identiteta, sa biljkama sa kojima, po principu kruženja materije, delim elemente od kojih su nam sastavljena tela. Iznikle iz tla sačinjenog od mog urina, suza, sperme, krvi, fekalija i znoja, one jednako nose deo mene kao što sam i ja njih gazio, jeo i pio, i tako ih ugradio u sebe. Na ovaj način započeo sam proces rada sopstvenim tkivom da bih došao do lične priče, sopstvenog mita kao sudbine.

Rad na kompozicijama odvijao se u nekoliko faza i tehnika. Prvi korak bio je ručna izrada papira od vinove loze, višnje i koprive, o kojima sam tokom rada zapisao u dnevnik sledeće:

VINOVA LOZA (muški princip, otac)

Deda je zasadio vinograd i obrađivao ga uz moju pomoć. Grožđe smo jeli, vino cedili i pili, lozovaču i komovicu pekli, pili i obloge metali. Pošto je deda umro a ja napustio kuću, tata je pokušao sam da nastavi da radi u vinogradu, ali posle nekoliko godina nije više imao snage za to. Vinograd je zapustio, i kako je koji čokot bio pred umiranje, vadio ga. Od jednog čokota napravio sam papir.

VIŠNjA (ženski princip, majka)

Baka, mama i ja smo brali višnje i pravili sok, slatko, liker i u kesama ih ostavljali u zamrzivač za kolače zimi. Kada smo se baka i ja preselili u grad, mama je ostala da sama bere višnje i pravi zimnicu. Kako su godine prolazile, sve je manje imala snage i potrebe za tim. Višnje su ostajale neobrane i padale na zemlju da trule. Oko starih stabala iznikla je šuma mladica. Počele su da guše jedna drugu. Isekao sam jednu mladicu i napravio papir.

KOPRIVA (sistem, vaspitanje, obrazovanje, vaspitna mera)

Dok smo u kući sa velikim dvorištem koje se sastojalo iz vinograda, voćara, bašte i baštice sa cvećem, živeli deka, baka, tata, mama, sestra i ja, u njemu se retko mogla naći kopriva. Mama je često imala običaj da mi zapreti koprivom kad bih preterao u neposlušnosti, ali sam bio bezbedan, jer ih u našem dvorištu nije bilo. Deka, baka, sestra i ja smo otišli da živimo u gradu, a mama i tata su sve manje mogli da održavaju taj veliki vrt. Pre nekoliko godina je na placu iznad naše kuće novopečeni biznismen gradeći fabriku toliko nasipao zemlju i šut da je pokrenuo klizište od koga je dve trećine dvorišta pretvoreno u brdo. Sada je dvorište podivljalo i prepuno kopriva. Pokosio sam nekoliko njih i napravio papir.

Sledeća faza rada bila je digitalizacija: skenirao sam delove papira, kadrirao određene segmente i gradio kolaže u formi fraktala. Nisam se bavio fraktalima sa stanovišta nauke već isključivo kao umetničkim formama. Zatim sam u Adobe Photoshop-u stvarao vizuelne kompozicije lepljenjem kolaža na crnu kvadratnu podlogu.

Razvoj rada tekao je od korišćenja tradicionalne tehnologije ručne izrade papira do primene savremene digitalne tehnologije. Papir sam pravio u dvorištu i u kući mojih roditelja, a digitalne kompozicije u stanu gde sada živim. Put razvoja umetničkog medija poklopio se tako sa putem moje individuacije.

Zoran Rajšić

Izložbe: Galerija Remont, Beograd; Udruženje likovnih umetnika Šapca; Omladinski savet Srebrenica; Patosoffiranje, Smederevo; 6. Forum dramskog pisca, Mostar