“TALENTOVANI, PA ŠTA” – predstava Bazaartovog Omladinskog pozorišta POKUS
“Talentovani, pa šta” je prva celovečernja predstava Omladinskog pozorišnog kluba POKUS, premijerno izvedena u oktobru 2021.
Predstava se na duhovit i kritički način bavi problemima mladih u Srbiji da razviju ambicije i ostvare svoje talente.
Grupa mladih okuplja se u parku na proslavi trogodišnjice male mature i suočava sa pitanjem – imaju li šta da slave. Sučeljeni sa brojnim preprekama u sebi i oko sebe, koje ih osujećuju da razviju svoje talente i ostvare se kao ličnosti, oni mladalački žestoko traže izlaz iz sopstvene zatvorenosti i nezainteresovanosti sredine i pronalaze ga u iskrenijim međusobnim odnosima poverenja i podrške.
Predstava je proistekla iz celogodišnjeg istraživačkog procesa sa mladima pretežno srednjoškolskog uzrasta, vođenog na temu vršnjačkih odnosa, pritisaka, očekivanja i solidarnosti. Dramski tekst namenski je pisan na osnovu kreativnih materijala učesnika.
Pisac teksta je Snežana Gnjidić, rediteljka je Sunčica Milosavljević, dizajnerka kostima je Jelena Stojanović, a proces su vodile dramske pedagoškinje Nataša Milojević, Sunčica Milosavljević i Olivera Milojević Čavić.
Omladinska pozorišna grupa POKUS pokrenuta je u jesen 2019. godine. Okuplja srednjoškolce i studente iz Beograda i drugih gradova u Srbiji, a vode je dramske pedagoškinje Reprezentativnog udruženja u kulturi BAZAART, kao redovan program Bazaarta.
Produkcija: BAZAART
ZAŠTO SU REPOVI VAŽNI – pozorišna predstava za decu koja polaze ili su tek pošla u školu
„Zašto su repovi važni“ je pozorišna basna o šumi, kupusu, divljim i domaćim životinjama, usamljenoj deci i prezaposlenim roditeljima, koja nas uči da slušamo, čuvamo i poštujemo prirodu i jedni druge.
Dramska priča govori o devojčici Maci koja se sa tatom Šumarem preselila iz grada u prirodu. Na obodu šume, Maca se oseća usamljeno i nesigurno. Kroz susrete sa različitim šumskim životinjama, Maca upoznaje Prirodu i uči kako da ovlada sopstvenom prirodom.
Kroz živopisne likove, britke dijaloge i melodične songove, predstava se obraća deci predškolskog i ranog školskog uzrasta, s namerom da podrži njihovo sazrevanje i socijalizaciju. Važan aspekt predstave je aktivna participacija dece u dramskoj radnji: preuzimajući uloge bića iz prirode, savetnika, pa i samih likova, deca postaju učesnici u događajima i utiču na njihov ishod. Na taj način, deca razvijaju složene socio-emocionalne kompetencije: svest o sebi i vladanje sobom, svest o drugima i o okruženju, međuljudske veštine i odgovorno donošenje odluka.
Autorski tim:
Pisac: Snežana Gnjidić
Reditelj: Sunčica Milosavljević
Dramski pedagog: Nataša Milojević
Igraju: Jelena Kesić, Milica Petrović, Andrej Pipović, Nebojša Rako i Predrag Grujić
Scenograf i kostimograf: Jelena Stojanović
Autorka lutke: Zorana Milošaković Tasić
Kompozitor: Dobrica Višnjić
Produkcija: BAZAART, 2018.
Trajanje predstave je 60 minuta. Predstava je u potpunosti opremljena basnolikim kostimom i mobilnom scenografijom.
Ovde preuzmite PROGRAM (strana 1 i strana 2) i PLAKAT predstave.
Realizaciju predstave podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Gradska opština Vračar.
AKO ŽELITE DA SE PREDSTAVA ODIGRA U VAŠEM VRTIĆU ILI ŠKOLI, pročitajte i ovo:
Poziv na predstavu TMUŠA – TAKO MI SRCA
BAZAART vas poziva da u okviru programa dramske edukacije nastavnika, prisustvujete izvođenju predstave
„TMUŠA – TAKO MI SRCA“
Pozorišta Doma kulture Prijepolje
u Bitef teatru, u utorak 7. novembra s početkom u 19.30 časova.
Ulaz je slobodan.
Nakon predstave, održaće se razgovor o pozorištu i kulturnoj tradiciji „Videti tek kasnije“.
Predstava i razgovor su za nastavnike i dramske pedagoge i umetnike zanimljivi kao primer:
- Kako namenski razviti dramski tekst i predstavu;
- Kako pozorište nastaje iz kulturne tradicije jedne sredine i kako je obogaćuje;
- Zašto pozorište zahteva da kritički mislimo o kulturi kojoj pripadamo i koju volimo;
- Kako možemo povezati nastavu i pozorišno iskustvo, a kako dramski rad s učenicima i gradivo.
Predstava „TMUŠA – TAKO MI SRCA“ nastala je na osnovu književnog opusa, biografije i ličnih i istorijskih komentara jedinog dramskog pisca rodom iz Prijepolja – Vladislava Veselinovića Tmuše (1888-1954.). O Veselinoviću se danas zna vrlo malo. Svojevremeno je bio jedan od najčitanijih i najradije igranih dramskih pisaca na jugoslovenskim prostorima, a danas
IN MEMORIAM SRPSKOM SELU
IN MEMORIAM SRPSKOM SELU:
DNK za veštačku oplodnju
digitalni foto-print kolaži
Autor: Zoran Rajšić
Umetnički direktor: Sunčica Milosavljević
Serija vizuelnih kompozicija proizišla je iz trogodišnjeg interdisciplinarnog istraživanja grupe BAZAART
u okviru projekta Mit kao sudbina.
Proces rada odvijao se u nekoliko faza:
Istraživanje je otpočelo naučnom analizom mita sa prof. dr Ivanom Kovačevićem koji je pružio osnovu za dalju obradu mitskih materijala grupe SAGA iz Zvečana; proces je dalje vodio kroz pisanje drame Vodeni Bik skupa sa Sašom Rakef iz Ljubljane, i teorijsku kontekstualizaciju TkH Centra za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti iz Beograda.
Put istraživanja – započet ličnim odabirom mitskih materijala koji su podvrgnuti dekonstrukciji u medijima nauke, teorije kulture i umetnosti – doveo me je do ponovnog ličnog odabira materijala za rad u vizuelnoj umetnosti. Na prvi pogled se može učiniti da je taj put krug, ali je zapravo on jedan deo spirale.
Masovna migracija selo-grad, nagla i nesmotrena industrijalizacija, ekološka nebriga – važne su teme dramskog teksta Vodeni Bik koji je dobrim delom podstakao moju potrebu za daljim radom. Kao materijal za rad odabrao sam biljke iz dvorišta kuće mojih roditelja u kojoj sam proveo prvih petnaest godina života.
Geografija tog dvorišta sastavni je deo mog identiteta, sa biljkama sa kojima, po principu kruženja materije, delim elemente od kojih su nam sastavljena tela. Iznikle iz tla sačinjenog od mog urina, suza, sperme, krvi, fekalija i znoja, one jednako nose deo mene kao što sam i ja njih gazio, jeo i pio, i tako ih ugradio u sebe. Na ovaj način započeo sam proces rada sopstvenim tkivom da bih došao do lične priče, sopstvenog mita kao sudbine.
Rad na kompozicijama odvijao se u nekoliko faza i tehnika. Prvi korak bio je ručna izrada papira od vinove loze, višnje i koprive, o kojima sam tokom rada zapisao u dnevnik sledeće:
VINOVA LOZA (muški princip, otac)
Deda je zasadio vinograd i obrađivao ga uz moju pomoć. Grožđe smo jeli, vino cedili i pili, lozovaču i komovicu pekli, pili i obloge metali. Pošto je deda umro a ja napustio kuću, tata je pokušao sam da nastavi da radi u vinogradu, ali posle nekoliko godina nije više imao snage za to. Vinograd je zapustio, i kako je koji čokot bio pred umiranje, vadio ga. Od jednog čokota napravio sam papir.
VIŠNjA (ženski princip, majka)
Baka, mama i ja smo brali višnje i pravili sok, slatko, liker i u kesama ih ostavljali u zamrzivač za kolače zimi. Kada smo se baka i ja preselili u grad, mama je ostala da sama bere višnje i pravi zimnicu. Kako su godine prolazile, sve je manje imala snage i potrebe za tim. Višnje su ostajale neobrane i padale na zemlju da trule. Oko starih stabala iznikla je šuma mladica. Počele su da guše jedna drugu. Isekao sam jednu mladicu i napravio papir.
KOPRIVA (sistem, vaspitanje, obrazovanje, vaspitna mera)
Dok smo u kući sa velikim dvorištem koje se sastojalo iz vinograda, voćara, bašte i baštice sa cvećem, živeli deka, baka, tata, mama, sestra i ja, u njemu se retko mogla naći kopriva. Mama je često imala običaj da mi zapreti koprivom kad bih preterao u neposlušnosti, ali sam bio bezbedan, jer ih u našem dvorištu nije bilo. Deka, baka, sestra i ja smo otišli da živimo u gradu, a mama i tata su sve manje mogli da održavaju taj veliki vrt. Pre nekoliko godina je na placu iznad naše kuće novopečeni biznismen gradeći fabriku toliko nasipao zemlju i šut da je pokrenuo klizište od koga je dve trećine dvorišta pretvoreno u brdo. Sada je dvorište podivljalo i prepuno kopriva. Pokosio sam nekoliko njih i napravio papir.
Sledeća faza rada bila je digitalizacija: skenirao sam delove papira, kadrirao određene segmente i gradio kolaže u formi fraktala. Nisam se bavio fraktalima sa stanovišta nauke već isključivo kao umetničkim formama. Zatim sam u Adobe Photoshop-u stvarao vizuelne kompozicije lepljenjem kolaža na crnu kvadratnu podlogu.
Razvoj rada tekao je od korišćenja tradicionalne tehnologije ručne izrade papira do primene savremene digitalne tehnologije. Papir sam pravio u dvorištu i u kući mojih roditelja, a digitalne kompozicije u stanu gde sada živim. Put razvoja umetničkog medija poklopio se tako sa putem moje individuacije.
Zoran Rajšić
Izložbe: Galerija Remont, Beograd; Udruženje likovnih umetnika Šapca; Omladinski savet Srebrenica; Patosoffiranje, Smederevo; 6. Forum dramskog pisca, Mostar
BAKA JE MRTVA
BAKA JE MRTVA, UBILI SMO JE TI I JA 
Autori: Ivana Despotović
Zoran Rajšić
Nikola Koruga
Saradnici: Nenad Bili Urošević i Tijana Trkulja
Umetnički direktor: Sunčica Milosavljević
Projekat je proistekao iz istraživanja grupe BAZAART sprovedenih u okviru dugoročnog interdisciplinarnog projekta Mit kao sudbina. Sadržaj projekta je dekonstrukcija mitskog nasleđa slovenskih naroda Zapadnog Balkana, s ciljem preispitivanja i redefinisanja pojmova nacionalnog, kolektivnog i ličnog identiteta.
U projektu Baka je mrtva, ubili smo je ti i ja, istražujemo problem istorijskog diskontinuiteta koji predstavlja jedan od ključnih razloga za otežan razvoj i stabilizaciju društva u Srbiji. Čitav XX, a već i XXI vek obeležavaju dramatični prekidi i uzastopna poništavanja tradicije, ideologije, države, institucija i dr:
„Tako doživiš da, ne napuštajući svoju sobu, promeniš tri adrese, dva grada, osam država“ (baka umetnika).
U interakciji više medija – video, instalacija i intervencija u domenu izvođačkih umetnosti – mapiramo pojave istorijskog diskontinuiteta, i kroz umetnički proces rekonstruišemo kontinuitet kao preduslov za konsolidovanje savremenog srpskog društva.
Proces rekonstrukcije kontinuiteta odvija se na planu privatne istorije.
Umetnički postupak počinje dokumentovanjem porodične istorije umetnika, koja se umetničkim sredstvima tumači u kontekstu ličnog identiteta, ali i kao činilac aktuelnog sistema.
PROJEKAT BAKA JE MRTVA JE OTVOREN.
DOBRODOŠLI SU SVI UMETNICI KOJI ŽELE DA SE PRIKLJUČE VIDEO ZAPISOM ISKAZA SVOJIH BAKA ILI DRUGIH ROĐAKA KOJI POZNAJU PORODIČNU ISTORIJU, I SCENSKOM REKONSTRUKCIJOM KONTINUITETA.
Pišite nam na
bazaartheatre@yahoo.com
